Analiza meteoroloških podataka pokazuje da je deo planine koji se urušio 26. avgusta u Nepalu i Kini prethodno doživeo neuobičajeno visoke temperature za to doba godine. Prosečne temperature na 5.200 m iznosile su oko 5 °C između 21. i 26. avgusta, što nije zabeleženo u poslednjih 55 godina. Stručnjaci ukazuju da su topljenje snega i odmrzavanje permafrosta mogli povećati nestabilnost, ali direktna uzročnost još nije dokazana. Istraživanja i monitoring nastavljaju se kako bi se utvrdile precizne veze i smanjio rizik od sličnih katastrofa.
Izuzetno Toplo Pre Urušavanja Glečera u Nepalu: Analiza Pokazuje Rekordne Temperature Na 5.200 m
Estimated average summer temperatures 1970-2026 at the site of the Nepal glacier collapse, using data from Copernicus and weather stations (Luca MATTEUCCI)
Deo planine čije je urušavanje 26. avgusta pokrenulo smrtonosne poplave u Nepalu i Kini prethodno je zabeležio neuobičajeno visoke temperature za to doba godine, pokazuje nova analiza meteoroloških podataka.
Analiza temperatura i obim anomalije
Prosečne temperature na glečeru na nadmorskoj visini od 5.200 metara procenjene su na oko 5 °C u periodu od 21. do 26. avgusta, što predstavlja značajnu devijaciju za ovu godinu i region. Prema raspoloživim podacima, u više od 55 godina merenja temperature na istom periodu nisu prelazile 4,0 °C.
Robert Rohde, glavni naučnik organizacije Berkeley Earth, rekonstruisao je ovaj niz lokalizovanih temperatura koristeći podatke iz klimatskog modela ERA5 (program Copernicus) i mrežu od 14 visokogornih meteoroloških stanica udaljenih između 9 i 140 kilometara od mesta urušavanja. Rohde navodi da je prosečna temperatura na mestu urušavanja za pomenuti šestodnevni period porasla za oko 1,8 °C u odnosu na sredinu 20. veka.
Moguće veze sa odmrzavanjem permafrosta i topljenjem
Francuska klimatološkinja Valérie Masson-Delmotte ističe da takvi topli uslovi mogu podstaći odmrzavanje permafrosta, što smanjuje koheziju stenskih masa i povećava opasnost od kombinovanih urušavanja padina i glečera. Permafrost deluje kao "leden lepak" koji drži stene zajedno; njegovo propadanje čini litice sklone klizanju ili naglom kolapsu.
Glečerolog Etienne Berthier ukazuje da su satelitske snimke pokazale značajno topljenje snega u danima pre katastrofe, što je obezbedilo dodatnu količinu tečne vode koja može prodrijeti u pukotine i olakšati pomeranje stena ili ledenih masa.
Upozorenje naučnika: uzrok još nije potpuno potvrđen
Međutim, eksperti naglašavaju oprez: direktna uzročno-posledična veza između kratkotrajnog toplinskog udara i samog urušavanja još nije dokazana. Geomorfolog Kristen Cook objašnjava da visoke temperature same po sebi nisu dovoljne — čini se da bi one delovale kao okidač samo ako je stena već bila blizu tačke loma.
Istraživači sada ispituju sitna pomeranja u planini u godinama pre urušavanja i kako su ta kretanja mogla reagovati na promene temperature i prodor vode. Rohde kaže da bi dokaz da je zona loma bila značajno oslabljenja usled topljenja vode i/ili odmrzavanja permafrosta bio "dimni znak" povezan sa klimatskim promenama.
Širi kontekst i implikacije
Dogodak se poklopio sa četvrtim najtoplijim letom zabeleženim u regionu Langtang od 1970. godine, prema podacima Copernicus opservatorije. Stručnjaci upozoravaju na rastući rizik od sličnih događaja u planinskim regionima usled globalnog zagrevanja i pozivaju na intenzivnije monitoring sisteme (meteorološke stanice, satelitsko praćenje i geodetska merenja) kako bi se ranije detektovale rizične promene i smanjile posledice.
Zaključak: Podaci ukazuju na neuobičajenu toplotnu anomaliju neposredno pre urušavanja, kao i na kombinaciju faktora (topljenje snega, odmrzavanje permafrosta i prethodna nestabilnost stena) koja je mogla povećati verovatnoću katastrofe. Ipak, potrebna su dalja istraživanja da bi se utvrdio direktan uzrok.
Pomozite nam da budemo bolji.
