Italija i vukovi: Kako živeti sa rastućom populacijom — mitovi, rizici i rešenja

Letnje vesti o napadima u Pugliji i pojavljivanjima vukova u regionima Emilia-Romagna, Umbria i Lazio ponovo su pokrenule javnu debatu tokom leta 2026. Prema najnovijem nacionalnom monitoringu koji je ISPRA sprovela do 2022. godine, procenjuje se da u Italiji živi oko 3.500 vukova, uz rast od približno 150 jedinki od 2022. — pretežno u alpskom pojasu.

Zašto su vukovi sve prisutniji?

Vuk je uspela da se vrati na velika područja zahvaljujući svojoj adaptibilnosti i povoljnim uslovima u nekim staništima. Kako objašnjava Piero Genovesi iz ISPRA, radi se o teritorijalnim životinjama koje žive u čoporima i šire se postepeno na raspoloživa područja, a ne eksplozivno.

Napadi na ljude — koliko su realni?

Napadi vukova na ljude ostaju izuzetno retka pojava. U periodu 2017–2024 registrovano je ukupno 19 incidenata, prema podacima ISPRA prikupljenim u saradnji sa projektom Life Wild Wolf. Ključna činjenica je da su za sve te slučajeve odgovorne samo sedam životinja, od kojih je jedna ženka bila umešana u 11 incidenata. Stručnjaci smatraju da su u tim slučajevima u pitanju pojedinačne jedinke sa nenormalnim ili 'povlašćenim' ponašanjem.

Image of a wolf captured by a camera trap - Foto concesse dall'Istituto di Ecologia applicata, in collaborazione con il progetto Life Wild Wolf

Piero Genovesi (ISPRA): "Napadi su izuzetno retki, ali ih pomno pratimo."

Upravljanje urbanim i 'povlašćenim' vukovima

ISPRA je definisala protokol za klasifikaciju ponašanja vukova i upravljanje slučajevima kada životinje postanu previše 'udomaćene' ili bliske ljudskim naseljima. Povremena zapažanja obično ne predstavljaju opasnost, ali trajna prisustva uzrokuju veći rizik — od ugrožavanja domaćih životinja do potencijalno agresivnog ponašanja.

Promena pravnog statusa i politički uticaji

U martu 2026. Italija je transponovala EU direktivu iz 2025. koja je status vuka promenila sa "visoko zaštićene" na "zaštićenu" vrstu. Ta jedina reč menja administrativne procedure: prema objašnjenju ISPRA, regioni će moći da sprovode odluke uz stručno mišljenje, bez obavezne centralne autorizacije Ministarstva životne sredine. Kritičari, među kojima je i Luigi Boitani, smatraju da je odluka pretežno politička i pod pritiskom poljoprivrednih lobija.

U praksi su derogacije za odstrel već postojale i ranije, a primeri iz drugih zemalja pokazuju da se u nekima sprovode i redovni odstreljivanja (npr. Francuska — oko 250 vukova godišnje u nekim periodima).

Pack of wolves monitored by camera traps for the Life Wild Wolf project - Foto concesse dall'Istituto di Ecologia applicata, in collaborazione con il progetto Life Wild Wolf

Štete na stoci i rešenja za stočare

Prema procenama stručnjaka, vukovi su tokom poslednjih deset godina odgovorni za otprilike 0,6% gubitaka stoke u Evropi; slične procene važe i za Italiju. Stručnjaci ističu da su preventivne mere često efikasnije od masovnog odstreljivanja:

• čuvarski psi (npr. poznati italijanski Maremma‑Abruzzese),
• električne i podzemne ograde,
• povišene noćne štale i organizovano čuvanje stada.

Odstrel može biti opravdan za pojedinačne problematične jedinke, ali kombinacija mera najčešće daje najbolje rezultate za dugoročnu koegzistenciju.

Uloga građana i gradskih sredina

Građani takođe mogu doprineti smanjenju konflikata: pravilno odlaganje otpada, neostavljanje hrane za životinje na ulici i neostavljanje kućnih ljubimaca bez nadzora u područjima sa čestim pojavljivanjima smanjuju privlačenje vukova i drugih divljih životinja.

Zaključak

Vraćanje vuka u mnoga područja Italije pokazuje i uspeh zaštite prirode i izazove u upravljanju suživotom. Stručnjaci se slažu da su znanje, prevencija i usklađene mere ključ za smanjenje konflikata i postizanje održive koegzistencije između ljudi, stočara i vukova.

Izvor podataka: ISPRA (2018–2022 monitoring), projekat Life Wild Wolf; izjave stručnjaka Piera Genovesija, Marca Antonellija i Luigija Boitanija.