Studija u Science Advances pokazuje da neuobičajeno tople rane-zimske temperature na Tibetskom pločju mogu poremetiti jet stream i pojačati atmosferske reke koje krajem zime donose obilne padavine u Kaliforniju. Klimatski modeli bolje reprodukuju zabeležene ekstremne padavine kada se u početne uslove ubace posmatrane temperature Tibeta. Praćenje Tibeta uz okeanske signale može poboljšati sezonske prognoze i omogućiti raniju pripremu za štetne oluje.
Kako toplota Tibetskog pločja pojačava atmosferske reke i izaziva obilne padavine u Kaliforniji
Heavy rain from an atmospheric river sent the Los Angeles River, normally mostly empty, spilling over its sides in February 2024.Mario Tama/Getty Images
Tibetsko pločje je udaljeno hiljadama kilometara od Kalifornije, ali njegove rane-zimske temperaturne anomalije mogu okinuti lanac atmosferskih procesa koji krajem zime pojačavaju atmosferske reke i dovode do obilnih kiša i velikih snežnih padavina na zapadnoj obali SAD.
Yongkang Xue, et al., 2026
Nova studija objavljena u časopisu Science Advances, čiji je jedan od autora Yongkang Xue (UCLA), pokazuje kako neuobičajeno tople temperature kopna na Tibetskom pločju u ranoj zimi mogu povećati verovatnoću ekstremnih padavina u Kaliforniji.
Yaks graze on the Tibetan Plateau in Asia.Tenace10 via Wikimedia Commons,CC BY-SA
Šta su promatrači zabeležili
Sezone 2016–2017. i 2022–2023. donele su rekordne zimske padavine i velike štete u Kaliforniji, uprkos tome što su obe sezone bile pod uticajem La Niñe — stanja koje se obično povezuje sa suvlјim zimama na tom području. To je ukazalo na ograničenja prognoza koje se oslanjaju isključivo na stanje površinskih temperatura mora (ENSO).
A topographic map shows the elevation of the Tibetan Plateau, rimmed by the Himalayas to the south and west.darekk2, using NOAA data,CC BY-SA
Kako zagrevanje Tibeta utiče na vreme preko pacifika
Tibetsko pločje je ogromno i visoko (prosečno ~4.500 m). Kada se njegova površina zagreje iznad uobičajenih vrednosti, to direktno greje vazduh iznad pločja i menja temperaturni kontrast u regionu. Takve promene mogu poremetiti i pomeriti jet stream — snažan zapadni vazdušni tok koji usmerava vremenske sisteme severne hemisfere.
Satellite data shows the moisture in a powerful atmospheric river drenching Northern California on April 6, 2018.NOAA
Atmosferska promena širi se istočno kao veliki talas, poznat kao Tibetsko pločje–Stenoviti talas (Tibetan Plateau–Rocky Mountain wave train). Kada taj talas stigne nad istočni Tihi okean, može postati nestabilan i „slomiti se”, što menja strukturu atmosfere i stvara povoljne uslove za jačanje atmosferskih reka — dugih uskih koridora koji prenose ogromne količine vodene pare.
The Himalayas separate the Tibetan Plateau from the Indian subcontinent in this photo shot from the International Space Station.NASA
Dokazi iz modela i posmatranja
Istraživači su prvo pronašli statistički značajnu korelaciju između rana-zimskih temperatura Tibetskog pločja i kasno-zimskih padavina u Kaliforniji. Da bi utvrdili uzročnost, sprovedeni su eksperimenti sa globalnim modelima. Model koji je koristio samo temperature površine mora nije uspeo da reproducira ni jako zagrevanje Tibeta ni ekstremne padavine u Kaliforniji. Kada su u početne uslove modela ubačene posmatrane temperature kopna Tibeta, model je uspešno simulirao oba fenomena.
Šta to znači za prognoze i upravljanje rizikom
Otkriće sugeriše da pored okeanskih signala (ENSO) u sezonskim prognozama treba pratiti i kopnene temperature na velikim visinama poput Tibeta. Uključivanje takvih signala u prognostičke sisteme može unaprediti procenu rizika od jakih sezona atmosferskih reka, pružajući više vremena vodnim menadžerima, hitnim službama i zajednicama da se pripreme.
Ključna poruka: Rana-zimska toplota na Tibetskom pločju može dalekosežno remećiti atmosferske tokove i pojačati atmosferske reke koje donose obilne padavine u Kaliforniji — zato treba proširiti monitoring i modele i na kopnene signale.
Autor studije: Yongkang Xue i saradnici, 2026. Fotografije i satelitski podaci ilustrativni; izvor: NOAA, NASA i Wikimedia Commons.
Pomozite nam da budemo bolji.
