U Siriji su izbili protesti nakon što su cene goriva podignute: dizel +40%, benzin +25%, kuhinjski gas ~+9%. Poskupljenja su pogoršala već rastuće nezadovoljstvo zbog sporog ekonomskog oporavka posle pada režima u decembru 2024. Vlada najavljuje radove na rafineriji Baniyas i dalju reviziju cena, ali za mnoge stanovnike olakšanje još nije došlo.
Protesti u Siriji Posle Skoka Cena Goriva: Strpljenje Javnosti Na Izdisaju
A protester in Aleppo burns tyres on the highway between Aleppo and Turkey to protest rising fuel prices in Syria, September 13, 2026 [Mahmoud Hassano/Reuters]
Prikazi demonstranata koji blokiraju puteve i pale gume u nekoliko sirijskih gradova jasno pokazuju gnev javnosti nakon odluke vlade da poveća cene goriva, što je dodatno razotkrilo širi problem rasta troškova života.
Protesti, koji su izbio u nedelju, usledili su nakon meseci žalbi zbog naglog poskupljenja energije i kritika da životi mnogih Sirijaca nisu poboljšani od pada režima Bašara al-Asada u decembru 2024. godine. Vlada tvrdi da su promene privremene i da je za to kriva kombinacija regionalnih sukoba i globalnih poremećaja na tržištu energenata.
Šta je izazvalo proteste? Zvanično je saopšteno da će cena dizela porasti za 40%, benzin za najmanje 25%, a kuhinjski gas za oko 9%. Ministarski izveštaji i izjave vlasti objašnjavaju poskupljenja skokom cena prerađenih naftnih derivata nakon eskalacije sukoba u regionu.
Reakcija vlasti i politički pritisak — Sirijski parlament je pozvao ministra energetike Mohammeda al-Bashira na saslušanje, što pokazuje da zvaničnici ne zanemaruju javno nezadovoljstvo. Vlada, na čelu sa predsednikom Ahmedom al-Sharaa, ističe da će ublažavanje dugogodišnje ekonomske izolacije i sankcija zahtevati vreme pre nego što se osete stvarne promene kod građana.
Ekonomski kontekst — Sirija proizvodi oko 102.000 barela nafte dnevno, dok su domaće potrebe procenjene na oko 325.000 barela. Rafinerije u zemlji ne mogu da zadovolje potražnju za prerađenim derivatima, pa je država prinuđena da uvozi značajne količine dizela, benzina i drugih goriva.
Vlada je najavila radove na rekonstrukciji rafinerije Baniyas kako bi se povećao kapacitet prerade sa približno 80.000 na oko 130.000 barela dnevno. Ministarstvo energetike poručuje da će cene biti predmet stalne revizije u skladu sa promenama na globalnim tržištima, dok se paralelno radi na povećanju kapaciteta rafiniranja i skladištenja u dužem roku.
Društveni uticaj — Prema Programu za hranu Ujedinjenih nacija (WFP), stopa siromaštva u Siriji iznosi oko 90%. Poskupljenje goriva direktno povećava troškove transporta, hrane i drugih usluga, pa mnogi domaćinstva smatraju da je reč o pretnji svakodnevnom ekonomskom preživljavanju.
„Povećanje cene dizela za 40% nije samo neprijatnost; to je za mnoge stvarna pretnja ekonomskom opstanaku na dnevnom nivou“, rekao je Vittorio Maresca di Serracapriola, analitičar za sankcije.
Međunarodna pomoć i finansijski angažmani donekle su ublažili posledice izolacije: Svetska banka je odobrila oko 491 milion dolara grantova za podršku infrastrukturi i ekonomskom razvoju, a Sirija je uklonjena sa američke liste država sponzora terorizma. Ipak, MMF je nakon posete u julu preporučio povećanje prihoda u budžetu i selektivniju potrošnju kako bi se kreirao fiskalni prostor za razvojna izdvajanja i jačanje socijalne zaštite.
Moguća rešenja i političke mere — Analitičari predlažu kratkoročne mere poput zaštićene cene dizela za javni prevoz i poljoprivrednike, kao i objavljivanje tačnih datuma do kada su povišenja privremena. Takve mere mogle bi smanjiti pritisak na budžet i umiriti javnost dok se ne ostvare trajnija rešenja.
Ključno pitanje ostaje da li će trenutni proces reintegracije u svetsku ekonomiju i ublažavanje sankcija brzo dovesti do opipljivog poboljšanja za domaćinstva, radnike, mala preduzeća i poljoprivrednike koji trpe posledice inflacije i viših cena energenata.
Pomozite nam da budemo bolji.
