Profesor Mark de Kreij pronašao je mali fragment pergamenta u biblioteci Univerziteta u Utrehtu koji sadrži stihove iz 12. knjige Homerove 'Odiseje'. Fragmenat dimenzija oko 6,6 x 7,7 cm verovatno potiče iz džepnog kodeksa iz 3.–4. veka n.e., najverovatnije iz Fajuma. Tekst opisuje kaznu za posadu koja je pobila sveta goveda boga Heliosa. Otkriće je retko — zabeleženo je samo oko 30 sličnih fragmenata — a de Kreij će uskoro objaviti širu studiju.
Pronađen fragment 'Odiseje' star oko 1.700 godina u biblioteci u Utrehtu
A researcher discovered a fragment of the "Odyssey" in a Utrecht University library book in the Netherlands. | Credit: Utrecht University
Profesor Mark de Kreij, stručnjak za grčku književnost na Univerzitetu Radboud, otkrio je mali, poderani fragment pergamenta u zbirci starih egipatskih rukopisa u biblioteci Univerziteta u Utrehtu. Fragmenat, dimenzija oko 6,6 x 7,7 cm (2,6 x 3 inča), sadrži stihove iz 12. knjige Homerove 'Odiseje' i verovatno potiče iz džepnog kodeksa nastalog u Egiptu oko 3. veka nove ere.
Šta fragment sadrži?
Tekst opisuje momenat kada sunčev bog Helios saznaje da su Odisejevi ljudi ubili i pojeli njegova sveta goveda — ključnu i dramatičnu scenu iz knjige 12. Prema de Kreiju, stihovi su prepoznatljivi i predstavljaju zanimljiv, živ odlomak iz epa.
"U Odiseji ima mnogo dosadnih delova. Ovaj je, međutim, zaista zabavan odlomak," rekao je de Kreij za RTV Utrecht.
Porijeklo, starost i retkost
Stručnjaci smatraju da fragmenat potiče iz pergamentnog kodeksa koji datira iz 3. ili 4. veka nove ere, verovatno iz oaze Fajum u Egiptu. Po saznanjima univerziteta, do sada je otkriveno tek oko 30 sličnih fragmenata Homerovih dela iz ovog regiona i perioda, što ovu recu nalaza čini izuzetno važnom za proučavanje prenošenja i čuvanja klasičnih tekstova u kasnoj antici.
Kako je fragment preživeo?
De Kreij je pretpostavio da se fragmenat očuvao zato što je bio smešten u sredini male, džepne verzije 'Odiseje', gde su ga zaštitile okolne stranice. Još nije poznato kako je ulovio put u veći fond egipatskih rukopisa koje je biblioteka Utrehta stekla sredinom 20. veka.
Ovo otkriće dolazi u godini kada su arheolozi u Egiptu takođe pronašli papirusne fragmente 'Ilijade' ugrađene u rimski mumificirani ostatak, što dodatno osvetljava način na koji su Homerovi tekstovi putovali i preživeli tokom vekova. Ilijada i Odiseja datiraju se u kasno 8. ili rano 7. vek pre n.e., a obe su temelj zapadne književne tradicije.
De Kreijovo sveobuhvatno istraživanje kolekcije grčko-rimskih tekstova iz Egipta u posedu Univerziteta u Utrehtu uskoro će biti objavljeno kao knjiga pod naslovom "Hieratic, Demotic, Greek, and Coptic Texts in the Utrecht University Collection." Ovo otkriće doprinosi razumevanju rasprostranjenosti i čuvanja Homerovih dela u kasnoj antici.
Pomozite nam da budemo bolji.
