Ove nedelje u nauci: plavi psi iz Černobila, osedela kosa kao zaštita od raka, 'mušristor' od pečuraka i novo antibiotsko jedinjenje

Ove nedelje u nauci: neočekovana otkrića i zanimljive studije

U ovoj nedeljnoj rundi naučnih vesti donosimo krupna i neobična otkrića: novo antibiotsko jedinjenje otkriveno u poznatoj bakteriji, dokazi da kreativne aktivnosti mogu „pomladiti" mozak, misteriozni plavi psi u Černobilju najverovatnije obojeni hemikalijama, istraživanje koje povezuje osedelost sa zaštitom od raka, eksperimentalna memorija napravljena od šitake, i studija koja pokazuje da duže šetnje mogu biti bolje za srce od više kratkih.

Novo antibiotsko jedinjenje u dobro poznatoj bakteriji

Istraživači su u bakteriji Streptomyces coelicolor identifikovali snažno antibiotsko jedinjenje koje deluje protiv patogena. Značajan nalaz je da su Enterococcus bakterije izložene tom jedinjenju tokom 28 dana nisu razvile otpornost, što ukazuje da lek može zadržati efikasnost duže nego mnogi postojeći antibiotici. Ovo obećava potencijal za razvoj novih terapija, ali su potrebna dalja ispitivanja i kliničke provere.

Kreativnost koja "pomlađuje" mozak

Studija je pokazala da umetničke aktivnosti, ples, muzika i gejming povezuju sa nižom biološkom "starosnom" procenom mozga. Konkretno, tango plesači su imali mozgove koji su delovali više od sedam godina mlađe, muzičari i vizuelni umetnici oko pet do šest godina mlađe, dok su gejmeri imali rezultat oko četiri godine mlađi. Autor istraživanja naglašava da aktivno uključivanje u kreativne aktivnosti može doprineti očuvanju moždane funkcije.

Plavi psi u Černobilju — verovatno posledica boja, ne zračenja

U Černobilskoj zoni isključenja prijavljeno je nekoliko pasa sa jarkoplavom dlakom. Organizacija Clean Futures Fund navela je da pokušavaju da uhvate životinje radi ispitivanja, ali da je najverovatniji uzrok kontakt sa hemijskim bojama ili bojilima, a ne direktno zračenje. Istraživanja i testovi će razjasniti poreklo boje i moguće opasnosti po zdravlje životinja.

Osedelost kao mogući zaštitni odgovor protiv raka

Japanski naučnici, predvođeni Emi Nishimura sa Univerziteta u Tokiju, predlažu da osedelost može nastati kao posledica procesa kojim organizam uklanja oštećene matične ćelije kako bi smanjio rizik od raka. Kako autorica objašnjava: ista populacija matičnih ćelija može imati "antagonističke sudbine" — iscrpljenje (što vodi do osedelosti) ili ekspanziju (što može doprineti razvoju melanoma) — u zavisnosti od vrste stresa i lokalnih signala.

Memorija od pečuraka: "mušristor"

Eksperimentalni uređaj napravljen od šitake nazvan je "mušristor" i pokazao je performanse uporedive sa klasičnim silicijumskim čipovima u određenim zadacima. Istraživači su izmerili brzinu prebacivanja od oko 5.850 Hz i tačnost od 90%. Ovo je rani, ali intrigantan primer biologije koja se koristi u elektronici; potrebna su dalja poboljšanja stabilnosti i skalabilnosti pre praktične primene.

Jedna duža šetnja bolja za srce od mnogo kratkih

Studija iz Ujedinjenog Kraljevstva pokazuje da duže šetnje (svaka najmanje 10–15 minuta u udobnom, ali ujednačenom tempu) imaju povoljniji efekat na zdravlje srca nego više kratkih šetnji iste ukupne dužine. Koautor Matthew Ahmadi naglašava da cilj od 10.000 koraka nije neophodan — umesto toga, dodavanje jedne ili dve duže šetnje dnevno može doneti značajne koristi, naročito osobama koje generalno malo hodaju.

Zaključak: Ove nedelje nauka je ponudila kombinaciju praktičnih saveta (šetnje), potencijalnih medicinskih proboja (novo antibiotsko jedinjenje) i neobičnih, ali proverljivih pojava (plavi psi). Dalja istraživanja će potvrditi koliko su ova otkrića primenljiva u praksi.