Ključni rezultati: Studija Univerziteta u Kopenhagenu pokazuje da je mali podtip somatostatin-pozitivnih neurona (Sst_Chodl) posebno osetljiv na 15q13.3 mikrodeleciu. Kod miševa, preaktivnost tih neurona dovodi do fragmentisanog sna i narušenih moždanih ritmova. Privremeno smirivanje tih ćelija hemogenetikom vratilo je normalne obrasce sna, ukazujući na mogući rani terapijski prozor za sprečavanje kasnijih kognitivnih simptoma. Rezultati su ohrabrujući, ali su zasnovani na životinjskom modelu i zahtevaju dalja istraživanja.
Otkriven tip neurona koji otvara put ka prevenciji šizofrenije
Otkriven tip neurona koji otvara put ka prevenciji šizofrenije
Za mnoge osobe sa šizofrenijom, izazovi nisu samo halucinacije i zablude — često su prisutne i potiskane teškoće poput problema sa koncentracijom, pamćenjem i obavljanjem svakodnevnih zadataka. Novo istraživanje sa Univerziteta u Kopenhagenu donosi značajan uvid u to kako genetski rizici koji postoje još u prenatalnom periodu mogu dovesti do simptoma tek u kasnijem razvoju.
U eksperimentima na miševima koji nose poznatu genetsku promenu 15q13.3 mikrodelecu — varijantu povezanu sa većim rizikom za šizofreniju, epilepsiju i autizam — istraživači su pratili kako se molekularne i ćelijske promene razvijaju tokom sazrevanja mozga.
„Dugo vremena mozak može kompenzovati razvojne greške; ali u jednom trenutku ta kompenzacija se prekida i tada nastaju simptomi“, kaže Katarina Dragičević, jedna od prvih autorki studije.
Tim je primenom naprednih metoda, uključujući single-cell i single-nucleus RNA sekvenciranje i snimanja moždanih talasa, identifikovao malu, ali ključnu populaciju neurona — somatostatin-pozitivne (Sst) neurone, pri čemu je podtip nazvan Sst_Chodl bio naročito ranjiv kod jedinki sa mikrodeleciom.
U normalnim uslovima, Sst_Chodl neuroni deluju kao stabilizatori mreže, prigušujući prekomernu ekscitaciju i pomažući održavanju moždanih ritmova. Kod miševa sa 15q13.3 delecijom ti neuroni su postali hiperaktivni, što je dovelo do fragmentisanog sna i promenjenog obrasca moždanih oscilacija — promena koje često prate psihijatrijske poremećaje.
Da bi proverili uzročnost, naučnici su upotrebili metodu hemogenetike (chemogenetics) i privremeno umirili preaktivne Sst_Chodl neurone primenom neškodljivog leka. Posledica je bila obnavljanje sporovalnog sna, smanjenje budnosti i stabilizacija moždanih ritmova kod miševa.
„Smanjenjem aktivnosti tih neurona mogli smo vratiti normalne obrasce sna — to ukazuje da su upravo oni ključni za simptome koje posmatramo“, navodi docent Navneet A. Vasistha, jedan od koautora.
Iako su rezultati obećavajući, autori ističu da su to nalazi iz modela na miševima i da je potreban veliki broj dodatnih studija pre nego što se ovakvi pristupi mogu primeniti u ljudskoj terapiji. Ipak, studija povezuje genske promene, neuronsku aktivnost i ponašanje kroz vreme — što je retko postignuće u neuroznanosti — i sugeriše da postoji kratak "terapijski prozor" pre nego što kompenzatorni mehanizmi počnu da otkazuju.
U perspektivi, ciljane terapije koje umiruju preaktivne inhibitorne neurone mogle bi da ponude efikasnija i selektivnija rešenja za prevenciju kognitivnih simptoma kod osoba sa genetskim rizikom. Rad je objavljen u časopisu Neuron.
Napomena o ograničenjima: Nalazi su iz laboratorijskih modela i postoji razlika između miševa i ljudi — potrebne su kliničke studije kako bi se procenila bezbednost i efikasnost sličnih pristupa kod pacijenata.
Pomozite nam da budemo bolji.
