25 godina ISS: Od 1998. do 2025. ISS je postao globalni centar za nauku i život u niskoj orbiti. Arheološki pristup projektu — analiza hiljada NASA fotografija i eksperiment iz 2022. — otkriva lične predmete, improvizovana rešenja za skladištenje, verske simbole i nacionalizovane zone u modulima. Nalazi pomažu kompanijama koje planiraju komercijalne stanice i pokazuju koliko su društvene nauke važne za dizajn prostora za život u svemiru.
25 godina ISS: šta nam arheologija otkriva o životu i radu u niskoj orbiti
Međunarodna svemirska stanica kao arhiv ljudskog života u niskoj orbiti
Međunarodna svemirska stanica (ISS) jedno je od najimpresivnijih postignuća savremenog doba — najveći, najkompleksniji, najskuplji i najtrajniji svemirski objekat koji je čovek izgradio. Njeni prvi moduli lansirani su 1998. godine, a prva posada uselila se 2000. 2. novembra 2025. obeležava 25 godina neprekidnog naseljavanja, period tokom kojeg je stanicu posetilo 290 ljudi iz 26 zemalja, a astronauti su na njoj proveli ukupno gotovo 127 osoba‑godina.
ISS je tokom dve i po decenije bio centar hiljada naučnih i inženjerskih eksperimenata — skoro 200 različitih naučnih postrojenja — od astronomije i osnovne fizike do istraživanja zdravlja posade i rasta biljaka. Na njoj je takođe rođena i pojava svemirskog turizma.
Fotografije unutrašnjosti stanice otkrivaju da život u orbiti u praksi izgleda vrlo drugačije od prikaza u naučnoj fantastici: kablovi, oprema koja vire u prolazima, nedostatak tuša, prava kuhinja ili prostranog prostora za druženje. Uprkos tome, ISS predstavlja viziju budućnosti iz prošlog veka — mesto na kojem ljudi zaista žive i rade u svemiru.
Arheološki pristup: kako proučavati život u svemiru
Pre deset godina pokrenuli smo International Space Station Archaeological Project jer je postojala velika praznina u istraživanjima socijalnih i kulturnih aspekata života u svemiru. Razgovori s astronautima su važni, ali često ne otkrivaju sve — ljudi ne moraju ili ne mogu da ispričaju svaku situaciju. Arheologija nam dozvoljava da sagledamo tragove interakcije ljudi sa predmetima i prostorima stanice: kako su stvari korišćene, prilagođavane i premještane.
Pošto ne možemo lako da obavljamo terenska istraživanja na samoj stanici, u novembru 2015. iskoristili smo hiljade fotografija koje posada objavljuje preko NASA-e kao primarni izvor podataka. One omogućavaju praćenje kretanja ljudi i predmeta kroz vreme i mapiranje obrazaca ponašanja.
Godine 2022. sproveli smo prvo arheološko „terensko“ istraživanje van Zemlje u saradnji s koleginicom Alice Gorman: posadi je zatraženo da svakog dana tokom dva meseca fotografiše šest uzorčnih lokacija u različitim modulima. Taj dosledan fotografski zapis dao nam je retku mogućnost posmatranja promena upotrebe prostora u kratkom periodu.
Ključna otkrića
Analiza fotografija i zapisa otkriva kako su astronaute vodile i svakodnevne ljudske potrebe i stroge procedure Mission Control‑a. Najznačajnija zapažanja uključuju:
- Prisustvo ličnih predmeta: fotografije, uspomene i, na ruskoj strani, verski simboli koji ukazuju na svakodnevnu potrebu za identitetom i povezivanjem sa porodicom.
- “Domaće” prakse: slavljenja rođendana, specijalne grickalice i drugi rituali koji podižu moral i osećaj zajedništva.
- Improvizovana rešenja za skladištenje: Velcro trake i nepredviđeni prostori često se koriste za odlaganje nesrodnih predmeta; toaletne torbice zahtevaju kreativna rešenja jer originalni dizajn to nije predvideo.
- Visoka nacionalizacija prostora: većina modula i aktivnosti ostaje pod upravom pojedinačnih svemirskih agencija, što ima smisla politički, ali može smanjiti operativnu efikasnost najvećeg građevinskog projekta u istoriji čoveka.
U našem najnovijem radu pratili smo i promene u naučnoj aktivnosti — dokumentovali smo rastuću raznolikost eksperimenata kroz upotrebu specijalizovane opreme. Rezultati su korišćeni i u konsultacijama sa kompanijom koja razvija komercijalni naslednik ISS‑a, kako bi se bolje projektovale usluge i infrastruktura za buduće korisnike niskih orbita.
Širi značaj
Ovaj primer pokazuje koliko društvene nauke i arheologija mogu doprineti tehnološkim projektima: davanjem uvida u ljudske potrebe, navike i prilagođavanja, pomažu da se projektuju funkcionalniji, prijatniji i efikasniji prostori za život i rad u svemiru. Slični arheološki pristupi primenjuju se i na savremene probleme na Zemlji — migracije, etnonacionalizam ili ekološke krize — i otvaraju nove puteve za primenu humanističkih disciplina u rešavanju praktičnih izazova.
Na kraju, ISS nije samo laboratorija i inženjerski poduhvat — to je arhiv ljudskih praksi u niskoj orbiti koji nas uči kako ljudi zaista žive, rade i prilagođavaju se novim svetovima.
Autori i projekat: International Space Station Archaeological Project; eksperiment iz 2022. osmislila je Alice Gorman. Izvori: serija fotografija posade ISS objavljenih preko NASA‑e i terenski podaci projekta.
Pomozite nam da budemo bolji.
