Četiri godine nakon što je Peking preuredio izborne uslove, hongkonški zakonodavni dom često se opisuje kao „komora odjeka“ bez prave opozicije. Oko trećine poslanika neće se ponovo kandidovati, a mnogi govore o ograničenom prostoru za neslaganje nakon uvođenja zakona o nacionalnoj bezbednosti 2020. Iako zvaničnici ističu veću efikasnost, nezavisni posmatrači i istraživanja ukazuju na pad transparentnosti i nisku podršku javnosti.
Hongkonški parlament postao „komora odjeka“ — četiri godine bez prave opozicije
Parlament u senci reformi iz Pekinga
Poslednjeg radnog dana svojeg četvorogodišnjeg mandata, poslanici hongkonškog zakonodavnog doma, prvi izabrani nakon Pekingove reforme koja je naglasila 'patriote koje upravljaju Hongkongom', pozirali su za grupne fotografije i proslavili mandat bez značajne opozicije. Ipak, oko trećine njih neće se ponovo kandidovati na izborima u decembru, među njima i samoproklamovani nestranački poslanik Tik Či-juen.
Kraj raznolikosti mišljenja
„Ranije je zakonodavni dom imao korist od slobodnog izražavanja... Sada je sve ujednačenije. Postoji više glasova, ali nisu dovoljno raznovrsni“, rekao je Tik, poredeći aktuelni saziv sa svojim iskustvima iz 1990-ih. On i drugi koji odlaze smatraju da Hongkong više ne toleriše ni blagu kritiku u zakonodavnom telu, a mnoge pokušaje promene sistema iznutra stručnjaci ocenjuju neuspešnim.
„(Danas) mnogi govori imaju efekat komore odjeka... Kultura je monotonija, a oni koji su bili živahniji odustali su od reizbora,“
Stavovi i argumenti
Neki zvaničnici i zastupnici smatraju da je promena donela efikasnost. Dugogodišnji poslanik Lo Vej-kvok ističe da su filibaster taktike iz 2010-ih usporavale rad i da sada zakonodavno telo brže razmatra predloge, finansijske zahteve i zakone. Odlazeći predsednik zakonodavnog tela Endrju Leung odbacio je tvrdnje da parlament postaje puko pečatiranje odluka: „Ako bismo bili puki pečat, ne bismo ostavljali toliko komentara,“ rekao je i podsetio na odobrenje domaćeg zakona o nacionalnoj bezbednosti.
Transparentnost i zabrinutost javnosti
Nezavisni istraživači i izvor iz nevladinog sektora, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, ukazuju na pad postavljenih pitanja i pasivnost zakonodavaca, što smanjuje odgovornost izvršne vlasti i transparentnost procesa, uključujući budžetska glasanja. Septembarsko istraživanje pokazalo je da je samo 30% građana zadovoljno radom zakonodavnog tela, dok 50% izražava nezadovoljstvo.
Šta je promenjeno 2021. i posledice
Peking je 2021. preuredio izborne uslove u Hongkongu: uvedena je nacionalna bezbednosna provera kandidata i podignuti zahtevi za nominacije kako bi u institucije ulazili 'patriote'. Prvi izbori nakon reforme zabeležili su rekordno nisku izlaznost od 30% i pojavak kandidata sa slabim lokalnim iskustvom ali jakim vezama sa centralnom vlašću — takozvanog 'nacionalnog tima'.
Predstojeći izbori i značaj za javnost
Decembarski izbori biće održani bez dve najveće pro-demokratske partije: Građanska partija se raspustila 2023, dok Demokratska partija polako obustavlja delovanje. Kritičari tvrde da trenutni sistem više odražava sposobnost vlasti da mobilizuje birače nego stvarni interes javnosti za politiku koju predstavlja novi saziv.
Zaključak: Fourgodišnja promena je preoblikovala zakonodavno telo — veća efikasnost u radu prema nekima je postignuta cenom smanjene raznolikosti glasova i slabije javne kontrole, što izaziva rastuću zabrinutost među građanima i posmatračima.
Pomozite nam da budemo bolji.
