Da li smo bliže međunarodnoj stabilizacionoj sili za Gazu posle sastanka u Istanbulu?

Međunarodna stabilizaciona sila za Gazu – o čemu se razgovaralo u Istanbulu

Ministri spoljnih poslova sedam arapskih i većinski muslimanskih država sastali su se u Istanbulu kako bi razmotrili mogućnost formiranja međunarodne stabilizacione sile za Pojas Gaze i razgovarali o primirju koje je stupilo na snagu 10. oktobra.

Ko je prisustvovao i šta je cilj

Na sastanku su učestvovali ministri Katara, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Jordana, Pakistana, Indonezije i Turske. Neke od tih zemalja razmatraju mogućnost doprinošenja trupama u misiji čija je primarna uloga da pomogne u održavanju sigurnosti i stabilnosti u pojasu Gaze tokom primirja.

Otvorena pitanja: mandat i uslovi

Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan izjavio je da razgovori o predloženoj sili i dalje traju i da mandat još nije jasno definisan — pitanje koje će presudno uticati na to da li će zemlje poslati vojnike. Ideja o međunarodnoj sili, navodno uključena i u predlog bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, do sada nema formalno usaglašenog mandata niti definirane nadležnosti.

Poverenje i bezbednosne brige

Učesnici su izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog čestih kršenja primirja koje se, prema izveštajima, nastavljaju od njegovog stupanja na snagu. U jednom od incidenata naznačeno je da je prekinuto ili narušeno primirje prilikom napada u kojima je stradao veliki broj civila, uključujući i decu. Zbog toga potencijalne države članice sile zahtevaju jasno definisan mandat i garancije bezbednosti pre nego što pošalju svoje trupe.

Humanitarna situacija i optužbe

Sastanak je takođe adresirao ograničenja u pristupu humanitarnoj pomoći i prepreke za obnovu u Gazi. Izraelska strana optužuje Hamas da sporo vraća tela poginulih talaca, dok Hamas ukazuje da su pretrage otežane zbog velikih razmera razaranja i nedostatka teške mehanizacije, koja je, kako tvrde, onemogućena da uđe u Pojas Gaze.

Fidan: Zemlje učesnice smatraju da Izrael ne ispunjava svoje obaveze prema primirju i pozivaju na prestanak kršenja i otvaranje humanitarnog pristupa.

Politički kontekst i neslaganja

Turski predsednik Recep Tayyip Erdoğan oštro je kritikovao Izrael zbog kršenja primirja i upozorio na pokušaje promene statusa Jerusalima ili ugrožavanja svetih mesta. Turska je ponudila učešće u međunarodnoj sili, ali su izraelski zvaničnici, uključujući premijera Benjamina Netanjahua i ministra spoljnih poslova Gideona Saara, jasno stavili do znanja da neće prihvatiti tursko prisustvo u Gazi.

Šta dalje?

Preostaju ključna pitanja: da li će mandat sile biti usvojen kroz rezoluciju Ujedinjenih nacija, ko će činiti trupе, i kako obezbediti da međunarodne snage ne budu izložene riziku ukoliko kršenja primirja nastave. U kratkom roku razlike između strana ostaju velike, ali Turska i ostali učesnici nastavljaju diplomatske napore kako bi obezbedili održivije rešenje.

Napomena: Sve brojke i navodi u tekstu predstavljaju izveštaje koji su bili dostupni nakon sastanka; situacija je dinamična i podložna promenama.