Mamadi Doumbuja, vođa vojne vlasti u Gvineji, podneo je kandidaturu za predsedničke izbore 28. decembra uprkos ranijem obećanju da se neće kandidovati. Novi ustav iz septembra ukinuo je prepreke za kandidate iz prelazne vlasti i uveo uslove prebivališta i starosne granice. Opozicija to smatra "katastrofom", dok se u zemlji beleže zatvaranja medija, hapšenja i pritisak na političke protivnike. Gvineja je geopolitički važna zbog bogatih nalazišta boksita i gvožđa.
Vođa vojne hunte Mamadi Doumbuja zvanično kandidat na predsedničkim izborima u Gvineji
Mamadi Doumbuja podneo kandidaturu za predsednika
Mamadi Doumbuja, vođa prelazne vojne vlasti u Gvineji, zvanično je podneo kandidaturu za predsedničke izbore zakazane za 28. decembar, najavljujući povratak zemlje ka navodnom uspostavljanju ustavnog poretka nakon puča 2021. godine.
U ponedeljak je Doumbuja stigao ispred Vrhovnog suda u Konakriju oklopnim vozilom, u pratnji specijalnih jedinica, i bez obraćanja javnosti predao listu kandidata. Hiljade pristalica su autobusima došle u prestonicu i ispred suda uzvikivale: "Mamadi šampion, Mamadi predsednik, Mamadi već izabran!"
Promene u ustavu i posledice
Nakon referenduma u septembru, nova ustavna rešenja ukinula su ranije sporazume iz tranzicionog perioda koji su zabranjivali članovima vojne uprave da se kandiduju. Novi ustav takođe propisuje da kandidati za predsednika moraju da žive u Gvineji i da budu starosno između 40 i 80 godina, što je praktično omogućilo Doumbujinu kandidaturu.
Ova pravila isključila bi neke od jakih potencijalnih kandidata: bivši predsednik Alfa Konde (87), koji trenutno boravi u inostranstvu, i bivši premijer Cellou Dalein Diallo (73), koji je u egzilu zbog optužbi za korupciju koje on poriče.
Opozicija, represija i mediji
Opoziciona koalicija Žive snage Gvineje (FVG) osudila je Doumbujinu kandidaturu kao "katastrofalan preokret" i optužila ga da je prekršio ranija obećanja da se neće kandidovati. Od dolaska na vlast 2021. godine, prelazna vlast je u velikoj meri ograničila civilne slobode: zabranjene su demonstracije, više opozicionih lidera je privedeno, procesuirano ili primorano na egzil, a za neke postoje izveštaji o prinudnim nestancima.
Više medijskih kuća je privremeno suspendovano, a novinari su hapšeni pod optužbama koje kritičari nazivaju zastrašivanjem glasa nezavisnih medija.
Širi kontekst
Gvineja, nekadašnja francuska kolonija sa oko 14,5 miliona stanovnika, decenijama se suočava s političkom nestabilnošću i državnim udarima. Nakon relativnog perioda demokratske tranzicije posle izbora 2010, ponovo je zabeležen povratak vojne vlasti 2021. godine.
Ekonomsku važnost zemlje dodatno naglašavaju bogata nalazišta mineralnih resursa: najveće svetske rezerve boksita i jedno od najvrednijih neiskorišćenih nalazišta gvožđa — Simandou.
Situacija pred izbore ostaje napeta: dok vojska tvrdi da vraća red i stabilnost, kritičari upozoravaju na sve veće ograničavanje političkih i medijskih sloboda.
Pomozite nam da budemo bolji.
