Agrivoltačni pilot kompanije Insolight postavio je 250 kW solarni sistem iznad zasada jabuka, krušaka i kajsija koji godišnje proizvodi oko 300 MWh električne energije. Projekat, u saradnji sa Agroscope, Romande Energie i kantonom Valais, koristi senzore za optimizaciju osvetljenja, vlažnosti i temperature. Agrivoltaika može povećati prihode poljoprivrednika, smanjiti gubitak vode i zaštititi useve od ekstremnih vremenskih uslova, dok primeri iz Francuske i SAD ukazuju na dodatne koristi za biodiverzitet i otpornost proizvodnje.
Švajcarski agrivoltačni eksperiment koji menja uzgoj voća
Insolight postavio solarne panele iznad voćnjaka — energija i hrana na istoj površini
Švajcarska energetska kompanija Insolight pokrenula je pilot-projekat agrivoltaike koji kombinuje solarnu energiju i voćarsku proizvodnju postavljanjem solarne instalacije snage 250 kW iznad zasada jabuka, krušaka i kajsija. Panele su projektovali tako da štite biljke od grada i obilnih padavina, a sistem godišnje generiše oko 300 MWh električne energije za mrežu.
Partneri i ciljevi projekta
Projekat se realizuje u saradnji sa Agroscope, Romande Energie i kantonom Valais, i predstavlja nastavak ranijih Insolight testova na jagodičastim kulturama. Nova faza je fokusirana na voćke i korak je ka skalabilnoj, održivoj proizvodnji hrane i energije.
Pametno upravljanje pomoću senzora
U voćnjacima su postavljeni senzori koji prate osvetljenje, vlažnost zemljišta i temperaturu. Ti podaci omogućavaju istraživačima i proizvođačima da optimizuju i prinos i proizvodnju električne energije, ali i da isprobaju različite konfiguracije zasenčenja i navodnjavanja.
„Prikupljeni podaci omogućavaju nam da testiramo sve vrste kombinacija“, rekao je Mathieu Ackerman, suosnivač i tehnološki direktor Insolight.
Ključne prednosti agrivoltaike
Agrivoltačni sistemi poput ovog pružaju višestruke koristi:
- dodatni prihod za poljoprivrednike kroz proizvodnju električne energije;
- smanjenje gubitka vode i bolja kontrola mikroklime pod panelima;
- zaštita useva od grada i ekstremnih vremenskih uslova;
- smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem obnovljive energije;
- potencijal za jačanje lokalnih lanaca snabdevanja hranom i veću otpornost malih proizvođača.
Primeri iz sveta
Slični projekti već pokazuju obećavajuće rezultate: u Francuskoj agrivoltaika pomaže vinogradima da ublaže posledice suše, dok solarne parcele u SAD služe i kao staništa za oprašivače — pčele i leptire.
Kako je zemljište ograničeno, a klimatski uslovi sve nepredvidljiviji, ovaj pristup pokazuje da poljoprivreda i obnovljiva energija mogu koegzistirati — a ponekad i međusobno doprineti većoj produktivnosti i otpornosti sistema.
Zaključak: Insolightov eksperiment je praktičan primer kako tehnologija može pomoći da se istovremeno proizvode hrana i čista energija, čime se otvaraju nove mogućnosti za održiviji i prilagodljiviji agrarni sektor.
Pomozite nam da budemo bolji.
