Iranci su obeležili godišnjicu zauzimanja američke ambasade iz 1979. u atmosferi pojačanih tenzija nakon sukoba u junu. Hiljade ljudi u Teheranu i drugim gradovima skandirale su „smrt Americi” i „smrt Izraelu”, palile zastave i izlagale makete raketa i centrifuga. Vrhovni vođa Ali Hamenei i predsednik parlamenta Mohammad Bagher Qalibaf odbacili su normalizaciju odnosa sa SAD. Iran je smanjio saradnju sa IAEA, poseduje uranijum obogaćen do ~60% i suočava se sa ponovnim UN sankcijama.
Iranci obeležili godišnjicu zauzimanja američke ambasade 1979. usred pojačanih tenzija
Teheran — godišnjica i novi sukobi
Iranci su u utorak obeležili godišnjicu zauzimanja američke ambasade 4. novembra 1979. — prvi put od sukoba i vazdušnih udara koji su tokom dvanaestodnevnog konflikta u junu pogodili iranske nuklearne objekte, u okviru pojačanih tenzija sa SAD i Izraelom.
Istorijski pregled: 4. novembra 1979. iranski studenti su savladali stražare i zauzeli ambasadu SAD u Teheranu, držeći 52 Amerikanca kao taoce 444 dana. Ovaj događaj i dalje ima jak simbolički značaj u iranskoj javnosti i politici.
Skupovi i poruke: Hiljade demonstranata vratile su se na mesto u centru Teherana uz parole „smrt Americi” i „smrt Izraelu”. Neki učesnici su palili zastave, nosili makete raketa i replike centrifuga za obogaćivanje uranijuma, dok su se povremeno pojavljivale i makete stranih lidera.
Državni mediji izvestili su da su slični skupovi održani i u drugim iranskim gradovima. Na transparentima i govorima ponavljana je poruka vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hameneija da nema skorog popuštanja prema Vašingtonu.
Politički ton: Predsednik parlamenta Mohammad Bagher Qalibaf bio je jedan od glavnih govornika u Teheranu. Optužio je SAD i Izrael za napade na iranske naučnike i istakao protivljenje Zapada „nezavisnom i snažnom Iranu”, nazivajući nekadašnju ambasadu „jazbinom špijuna”.
Situacija u regionu i nuklearna pitanja: Izraelski vazdušni udari tokom sukoba u junu, prema izveštajima, izazvali su velike ljudske gubitke u Iranu, uključujući i članove vojnog rukovodstva i naučnike. Tokom sukoba su, prema izveštajima, američke snage izvele napade na iranske nuklearne objekte; iranski raketni odgovori su, kako se navodi, usmrtili 28 ljudi u Izraelu.
Posledično, Iran je ograničio saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) i sada drži zalihe uranijuma obogaćenog do oko 60% čistoće — nivoa koji se smatra tehnički blizu onome koji bi bio potreban za dalju militarizaciju. Iran tvrdi da je njegov program mirnodopski, dok Zapad i IAEA pozivaju na zabrinutost zbog ranijih aktivnosti koje su, kako se procenjuje, uključivale rad na oružju do 2003. godine.
Međunarodne posledice: U septembru su Ujedinjene nacije ponovo uvele sankcije koje uključuju zamrzavanje sredstava, ograničenje trgovine oružjem i mere protiv razvoja balističkog programa Irana. Sankcije su deo međunarodnog pritiska na Teheran zbog nuklearnog programa i raketnih testova.
Ovo obeležavanje pokazalo je da se istorijski simboli i aktuelna bezbednosna pitanja u Iranu i dalje isprepliću, održavajući tenzije u regionu i između Teherana i Zapada.
Pomozite nam da budemo bolji.
