Novo istraživanje MIT-a otkriva: kratke epizode gubitka pažnje prate talasi cerebrospinalne tečnosti (CSF) koji izlaze iz mozga i vraćaju se nakon 1–2 sekunde. Ti talasi su slični onima u dubokom snu i verovatno pomažu u uklanjanju otpadaka. Zazoravanje je znatno češće posle noći bez sna i povezano je sa usporenim disanjem, padom pulsa i smanjenim zenicama. Istraživači pretpostavljaju postojanje jedinstvenog sistema koji povezuje pažnju i osnovne fiziološke procese.
Zašto „zalutamo“ kad smo umorni — MIT otkriva da mozak pokreće talase tečnosti za „čišćenje“
Svi smo bar jednom osetili da nam misli odlutaju — posebno kad smo premoreni. Novo istraživanje istraživača sa Massachusetts Institute of Technology (MIT) sugeriše da su takvi kratki prekidi pažnje pokušaji mozga da obavi „čišćenje“ koje se inače dešava tokom sna.
Kako su radili istraživači: Tim je simultano merio moždanu aktivnost pomoću elektroencefalograma (EEG) i funkcionalnog magnetnog rezonantnog snimanja (fMRI), prateći i fiziološke parametre kao što su disanje, srčani ritam i veličina zenica.
Glavni nalaz: Svaki period kratkog gubitka pažnje — autori ga nazivaju „attentional failures“ ili epizode zazoravanja — pratio je talas cerebrospinalne tečnosti (CSF) koji je prvo istisnut iz mozga, a zatim se vratio nakon oko jedne do dve sekunde. Ti obrazci podsećaju na CSF talase koji se javljaju tokom dubokog sna i za koje se smatra da pomažu u ispiranju metaboličkih otpadaka iz mozga.
Dizajn studije i efekti nedostatka sna: Učesnici su testirani dvaput — posle normalne noći sna i posle noći bez sna u laboratoriji. Kognitivne performanse bile su značajno lošije nakon neprospavane noći, a epizode zazoravanja bile su mnogo češće. Istraživači zaključuju da mozak pokušava da nadoknadi manjak sna putem kratkih, „mikro-sna“ sličnih epizoda, što dovodi do privremenog pada pažnje.
„Ako ne spavate, talasi CSF počnu da prodru i u budno stanje, gde ih normalno ne biste videli,“ objašnjava Laura Lewis iz MIT-a. „Međutim, oni dolaze uz cenu za pažnju — u tim trenucima pažnja otkazuje.“
Prateće promene u telu: Pored promena u CSF, tokom zaronjenih epizoda pažnje zabeleženo je usporeno disanje, pad srčanog ritma i suženje zenica. Istraživači pretpostavljaju da sve ove promene mogu biti povezane jedinstvenim kontrolnim sistemom koji istovremeno upravlja visokim kognitivnim funkcijama (pažnja, percepcija) i osnovnim fiziološkim procesima (dinamika tečnosti, protok krvi, vasokonstrikcija).
„Sistem tečnosti u mozgu pokušava da povrati funkciju tako što navodi mozak da iterira između stanja visoke pažnje i stanja visokog protoka,“ kaže vođa studije, Zinong Yang.
Zašto je to važno: Rad potvrđuje koliko je san ključan za zdravlje mozga — nedostatak sna ne samo da pogoršava funkcionisanje u svakodnevnim zadacima, već aktivira i mehanizme koji pokušavaju da nadoknade propušteno čišćenje mozga, pritom narušavajući pažnju. Rezultati su objavljeni u časopisu Nature Neuroscience.
Praktičan savet: Kako bi se smanjili ovakvi prekidi pažnje i omogućilo optimalno „noćno čišćenje“ mozga, istraživanje podseća na važnost redovnog i dovoljno dugog sna. Ako morate raditi bez sna, očekujte češće kratke zastoje pažnje i planirajte pauze ili kratke dremke kada je to moguće.
Pomozite nam da budemo bolji.
