Dik Čejni, 46. potpredsednik SAD i uticajna figura Bušove administracije, preminuo je u 84. godini. Porodica navodi da je uzrok smrti bio komplikovan slučaj pneumonije uz srčana i vaskularna oboljenja. Čejni je značajno proširio izvršna ovlašćenja i bio ključan u odlukama nakon 11. septembra, uključujući invaziju na Irak i kontroverzne prakse kao što su rendicije i "pojačana ispitivanja". Na kraju života bio je u suprotnosti sa Donaldom Trampom, a njegova ćerka je izjavila da je glasao za Kamalu Haris.
Preminuo Dik Čejni, 84 — moćan potpredsednik koji je oblikovao „rat protiv terora“
Preminuo Dik Čejni, imao je 84 godine
Dik Čejni, jedan od najmoćnijih i najkontroverznijih potpredsednika u modernoj američkoj istoriji, preminuo je u ponedeljak u 84. godini, navodi se u porodičnoj izjavi. Porodica je kao uzrok navela "komplikacije pneumonije i srčanih i vaskularnih oboljenja".
Karijera i uticaj
Čejni je bio 46. potpredsednik SAD, na toj funkciji služio je dva mandata od 2001. do 2009. Pre toga bio je kongresmen iz Vajominga i ministar odbrane u administraciji Džordža H. V. Buša tokom Zalivskog rata 1990–1991. Rođen je 30. januara 1941. u Linkolnu (Nebraska), a studije političkih nauka završio je na Univerzitetu Vajoming nakon što je napustio Jejl.
Tokom mandata kod Džordža V. Buša, Čejni je izgrađivao snažnu ulogu u Beloj kući i zastupao široko shvatanje izvršnih ovlašćenja — stav da predsednik u vanrednim okolnostima treba da ima veoma veliku slobodu delovanja, često izvan dosega zakonodavnih i sudskih kontrola. Taj pristup uticao je na odluke koje su vodile američke snage u Avganistan i pre svega u invaziju Iraka 2003. godine.
Kontroverze
Čejnijeva uloga u politici nakon 11. septembra i posebno u pripremi invazije na Irak bila je predmet burnih debata. Njegove tvrdnje o postojanju iračkog oružja za masovno uništenje (WMD) koje su kasnije pokazale da nisu tačne doprinele su odlukama koje su vodile rat. Takođe je bio zagovornik programa "pojačanih ispitivanja" (enhanced interrogation) i politika koje su uključivale tajne rendicije i zatvaranja u Gvantanamu — prakse koje su izazvale oštru međunarodnu i domaću kritiku zbog kršenja ljudskih prava.
U javnom životu bio je i figura brojnih anegdota: zviždan je i prozivan od strane protivnika, a pažnju je privukla i nesreća tokom lova kada je slučajno ranio prijatelja Harija Vitintona. Profesionalni život pratio je niz ozbiljnih zdravstvenih problema — između 1978. i 2010. imao je više srčanih udara, prošao je operaciju četvorostrukog premosnica i nosio je pejsmejker.
Kraj života i reakcije
Na kraju života Čejni je neočekivano distanciran od dela desničarske politike: otvoreno se usprotivio Donaldu Trampu, a njegova ćerka Liz Čejni, bivša kongresmenka iz Vajominga, izjavila je da je njen otac glasao za Demokratskinju Kamalu Haris u navedenom izboru, prema porodičnoj izjavi.
Bivši predsednik Džordž V. Buš opisao je Čejnija kao "jednog od najboljih javnih službenika svoje generacije" i čoveka kojemu je bio potreban u prestonici, istakavši njegov intelekt i ozbiljnost u obavljanju dužnosti.
Napomena: Neke od Čejnijevih tvrdnji i odluka i dalje su predmet polemike i revizije istorijskih ocena — posebno pitanja oko WMD tvrdnji, efikasnosti "pojačanih ispitivanja" i posledica politike sigurnosti iz perioda 2001–2009.
Nasleđe: Čejni će ostati upamćen kao arhitekta snažnijeg izvršnog predsedničkog autoriteta i kao centralna figura američke politike bezbednosti početkom 21. veka — ličnost koja je duboko polarizovala javnost i politiku SAD.
Pomozite nam da budemo bolji.
