Si Đinping u Pekingu je najavio produbljenje saradnje sa Rusijom, obećavši veću koordinaciju i širenje ulaganja u sektorima kao što su energija, poljoprivreda, vazduhoplovstvo, digitalna ekonomija i zeleni razvoj. Odnosi Pekinga i Moskve su se zbližili od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022, uz rekordnu trgovinu, ali je poslednjih meseci zabeležen pad razmene zbog američkog pritiska. Kremlj ocenjuje posetu Mišustina kao izuzetno važnu, a Putin je zatražio razvoj multimodalnih transportno-logističkih centara na granicama sa Kinom i Severnom Korejom.
Si najavljuje produbljenje veza Kine i Rusije uprkos „nemirnom“ spoljnjem okruženju
Si: Kina želi dublju saradnju sa Rusijom
Predsednik Si Đinping izjavio je u Pekingu da Kina namerava da produbi saradnju sa Rusijom uprkos, kako je naveo, „nemirnom“ spoljnjem okruženju. Si je ovo obećanje izneo tokom sastanka sa ruskim premijerom Mihailom Mišustinom u utorak.
„Kina–Rusija odnosi su ove godine napredovali uprkos nemirnom spoljnjem okruženju“, prenelo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.
Prema zvaničnom saopštenju, Si je naglasio nameru da se proširi uzajamno ulaganje i ekonomska saradnja, opisujući bliže veze kao „zajednički strateški izbor“ i pozivajući na održavanje bliske koordinacije između dve zemlje.
Prioritetni sektori
Si je naveo nekoliko sektora u kojima vidi značajan potencijal za saradnju: energija, poljoprivreda, vazduhoplovstvo, digitalna ekonomija i zeleni razvoj. Peking i Moskva su, kako je istaknuto, spremni da intenziviraju zajedničke projekte u ovim oblastima.
Kontext i trgovina
Odnosi između Rusije i Kine postepeno su se zbližavali od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. U tom periodu Rusija se u velikoj meri oslanjala na kinesko tržište kako bi ublažila posledice zapadnih sankcija — trgovina između dve zemlje dostigla je rekordne nivoe, a saradnja u energetici znatno je produbljena.
Međutim, bilateralna razmena je u poslednjim mesecima zabeležila pad, što se pripisuje rastućem pritisku Sjedinjenih Država na Kinu u oblastima trgovine i tehnologije.
Politički signali i vojne veze
Si i ruski predsednik Vladimir Putin održali su bliske lične kontakte u poslednjih nekoliko godina — Putin je, između ostalog, posetio Peking u septembru radi učešća na velikoj vojnoj paradi kojom je obeleženo 80 godina od završetka Drugog svetskog rata.
Kremlj je istakao značaj posete Mišustina, a portparol Dmitrij Peskov opisao ju je kao „izuzetno važnu“ za moskovsko-pekinšku saradnju.
Putin je, kako je saopšteno tokom posete, zadužio vladu da razvije „multimodalne transportne i logističke centre“ na granici sa Kinom, a slične projekte planira i na granici sa Severnom Korejom.
Regionalni kontekst
Moskva i Pjongjang su takođe zbližili odnose tokom rata u Ukrajini — Putin se nedavno sastao sa severnokorejskom ministarkom spoljnih poslova Čoe Son Hui, a dve zemlje su 2024. godine potpisale odbrambeni pakt kojim se obavezuju na uzajamnu vojnu podršku u slučaju „agresije“.
Ovakvo jačanje trojne ose između Rusije, Kine i Severne Koreje ima šire geopolitičke implikacije. Za zemlje regiona, uključujući i Srbiju, to može značiti promene u energetskim tokovima, logističkim rutama i trgovinskim prilikama, pa je pratiti dalje pomake u ovoj saradnji od strateškog značaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
