4. novembra 1922. radnici u Dolini kraljeva otkrili su stepenište koje je vodilo do netaknute grobnice Tutankamona, koju je istraživao tim pod vodstvom Hovarda Kartera. Grobnica je sadržala bogato blago, uključujući zlatnu masku tešku oko 10 kg i tri ugnježdena kovčega. Senzacionalističke priče o "prokletstvu mumije" nastale su nakon smrti lorda Karnarvona, ali kasnije studije nisu potvrdile neobično visok smrtnostni rizik za izložene zapadnjake. Otkriće je ostalo jedno od najznačajnijih arheoloških otkrića 20. veka.
Otkrivena netaknuta grobnica Tutankamona: blago, misterija i mit o „prokletstvu mumije“
Brzi podaci
Događaj: Otkrivena stepeništa i ulaz u grobnicu Tutankamona
Datum: 4. novembar 1922.
Mesto: Dolina kraljeva, Egipat
Ko: Tim pod vodstvom Hovarda Kartera (tim je u praksi činilo mnogo egipatskih radnika)
Pronalazak
Jednog sunčanog jutra radnici u Dolini kraljeva otkrili su vrh kamenih stepenika oko 13 stopa (≈4 m) ispod grobnice Ramzesa VI. Ta sunčana stepenica vodila je do dosad neoštećene grobnice mladog faraona Tutankamona, koji je umro kao tinejdžer pre više od 3.200 godina.
Iskopavanje je vodio britanski arheolog Hovard Karter, ali većinu posla obavljali su egipatski radnici; po nekim izvorima prvi trag je uočio mladi radnik Hussein Abd el‑Rassul. Tim je naporno kopao dok nisu stigli do 12. stepenika i otkrili vrata prekrivena malterom na kojima se nazirao pečat Kraljevske nekropole sa likom boga Anubisa.
"Pred nama su bili dovoljni dokazi da pokažu da je to zaista ulaz u grobnicu, i po pečatima, po svemu sudeći, da je netaknuta," zabeležio je Karter 5. novembra.
Ulaz je bio ispunjen ruševinama, verovatno sručeno da bi se grobnica privremeno zatvorila—još jedan znak da je bila neoštećena. Tokom novembra tim je otvorio dva reda vrata i, kroz mali otvor, prvi put ugledao hiperbričan bogatstvo koje se nalazilo u unutrašnjosti.
Nalazi i značaj
Grobnica je bila prepuna predmeta: ukrašenih kovčega, ćilima, društvenih igara, nameštaja i, najpoznatije, zlatne pogrebne maske teške oko 22 funte (≈10 kg) sa poludragim kamenom. Tutankamon je bio položen u tri ugnježdena sarkofaga (dva od pozlaćenog drveta i jedan od punog zlata), a telo je bilo pripremljeno posebnim postupkom mumifikacije.
Otvaranje grobnice privuklo je veliku pažnju javnosti i medija, delimično zbog kolonijalnog konteksta istraživanja i zbog prisustva zapadnih finansijera kao što je lord Karnarvon. Nakon što je, oko mesec dana kasnije, lord Karnarvon umro posle komplikacije infekcije, senzacionalistički izveštaji i fikcija poslužili su kao podstrek za legendu o "prokletstvu mumije".
Modernije analize pokazuju da su takve tvrdnje preuveličane: studija iz 2002. zaključila je da 25 zapadnjaka koji su bili izloženi grobnici nije imalo značajno kraći životni vek od očekivanog za to doba.
Zašto je otkriće važno
Otkriće Tutankamonove grobnice jedan je od najvažnijih arheoloških događaja 20. veka jer je pružilo neprocjenjiv uvid u pogrebne običaje i materijalnu kulturu drevnog Egipta — naročito zato što su mnoge ranije grobnice bile opljačkane još u antičko doba.
Napomena o izvorima i osetljivosti: Iako je ime Hovarda Kartera najpoznatije u zapadnim izveštajima, rad egipatskih radnika i lokalnog znanja bio je ključan za pronalazak i iskapanje; ovaj kontekst danas je važan za razumevanje kako su arheološka otkrića vođena i predstavljana u medijima.
Pomozite nam da budemo bolji.
