Nigerija odbacuje tvrdnje Donalda Trumpa. Ministar Yusuf Tuggar istakao je da Ustav garantuje versku slobodu i pokazao zvanični dokument kao dokaz. Trump je zapretio prekidom pomoći i mogućim vojnim akcijama nakon ponovnog označavanja Nigerije kao Country of Particular Concern. Nigerijski zvaničnici odgovaraju da su žrtve nasilja svih veroispovesti, dok bezbednosni sukobi s Boko Haramom i sukobi u centralnim oblastima i dalje pogađaju stotine hiljada ljudi i doveli su do više od 10.000 žrtava u poslednje dve godine.
Nigerija odbacuje Trampove tvrdnje o progonu hrišćana — vlada ističe ustavnu zaštitu verske slobode
Nigerijska vlada odgovara na optužbe
Nigerijska vlada odbacila je tvrdnje američkog predsednika Donalda Trumpa da se u zemlji sistematski progone hrišćani, navodeći da Ustav jasno garantuje versku slobodu i vladavinu prava. Na konferenciji za novinare u Berlinu nigerijski ministar spoljnih poslova Yusuf Tuggar pokazao je dokument pod naslovom „Nigerijanska ustavna posvećenost verskoj slobodi i vladavini prava” i poručio da taj dokument sadrži principe koji usmeravaju politiku države.
„Sve odgovore možete naći u tom dokumentu. Nemoguće je da postoji verski progon koji bi na bilo koji način podržala vlada Nigerije na bilo kom nivou”, rekao je Tuggar pored nemačkog ministra spoljnih poslova Johannа Wadephula.
Šta je rekao Donald Trump
Ranije je Trump na društvenim mrežama napisao da će, ukoliko nigerijska vlada „nastavi da dopušta ubijanje hrišćana”, SAD prekinuti svu pomoć toj zemlji. Dodao je da je naredio tzv. „Ministarstvu rata” da se pripremi za moguću akciju, dok je u narednim izjavama spomenuo i mogućnost raspoređivanja snaga ili vazdušnih udara.
Ove izjave usledile su nakon što su SAD ponovo označile Nigeriju kao Country of Particular Concern — kategoriju koja se dodeljuje državama za koje Vašington smatra da čine ozbiljna kršenja verske slobode.
Kontekst i reakcije
Nigerijski zvaničnici, uz priznanje ozbiljnih problema sa bezbednošću, ističu da su žrtve oružanog nasilja u zemlji pripadnici različitih veroispovesti i etničkih grupa, a ne samo hrišćani. Predsednik Bola Tinubu izjavio je da „karakterizacija Nigerije kao verski netolerantne ne odražava našu nacionalnu realnost”. Tinubu je musliman iz juga zemlje, oženjen hrišćanskom sveštenicom.
Poslednjih godina Nigerija se suočava sa višestrukim bezbednosnim pretnjama: na severoistoku deluju islamske ekstremističke grupe poput Boko Harama, koje su primorale milione ljudi da napuste domove, dok su u centralnim regionima sve učestaliji sukobi između poljoprivrednika (pretežno hrišćanskih) i stočara iz etničke grupe Fulanija, koji su uglavnom muslimani. Napadi u centralnim oblastima često su povezani sa borbom za pristup vodi i pašnjacima.
Prema podacima Amnesty International, od kada je Tinubu preuzeo vlast pre dve godine, u nasilju na severoistoku poginulo je više od 10.000 ljudi. Nigerija kao celina broji oko 238 miliona stanovnika; prema podacima Association of Religion Data Archives, približno 46% stanovništva su muslimani, a oko 46% hrišćani, pri čemu su muslimani većinom na severu, a hrišćani na jugu.
Međunarodni odjek i političke implikacije
Tvrdnje o ciljanim progonima hrišćana dobile su na zamahu u desničarskim i evangelističkim krugovima u SAD; američki senator Ted Cruz optužio je nigerijske zvaničnike za „masakr hrišćana” i predstavio Zakon o odgovornosti za versku slobodu u Nigeriji za 2025. godinu, čiji je cilj, kako je naveo, da pozove na odgovornost one koji navodno olakšavaju nasilje ili uvođenje strogih zakona protiv blasfemije.
Zvanična nigerijska pozicija i dalje ostaje da se problemi bezbednosti moraju rešavati kroz poštovanje Ustava, jednake zaštite svih građana i jačanje vladavine prava, dok međunarodni pritisci i retorika ostaju faktor koji dodatno komplikuje situaciju.
Pomozite nam da budemo bolji.
