Kometa C/2025 K1 (ATLAS), otkrivena u maju 2025. i došla iz Oortovog oblaka, iznenađujuće je preživela perihel 8. oktobra na 0,33 AU i sada prikazuje retku zlatnu boju. Spektroskopska merenja pokazuju neuobičajeno nizak nivo ugljenikovih emisija (uključujući CN), zbog čega nedostaju standardne zelene i plave nijanse. Najbliži prilaz Zemlji očekuje se 25. novembra 2025. (~0,40 AU); kometa je oko 9. magnitude i dostupna je za dvogled i amaterske teleskope.
Retka zlatna kometa C/2025 K1 (ATLAS) preživela perihel i postala vidljiva malim teleskopima
Retka zlatna kometa krasi jutarnje nebo
Većina kometa pokazuje bele, žute, plave, a ponekad i zelene nijanse — ali kometa C/2025 K1 (ATLAS) sada se ističe retkom zlatnom bojom. Ovaj ledeni posetilac, otkriven u maju 2025. kroz sistem ATLAS (Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System), praćen je od strane profesionalnih i amaterskih posmatrača širom SAD-a.
Neočekivano preživljavanje perihela
Kometa je iznenadila astronome tako što je preživela perihel 8. oktobra 2025. na udaljenosti od oko 0,33 AU od Sunca — mnogi su očekivali da će se raspasti pri tom bliskom prolazu. Amaterski posmatrač Dan Bartlett iz June Lake (Kalifornija) potvrdio je njeno preživljavanje i neuobičajenu boju, dok su drugi izveštaji stigli iz Paysona (Arizona) i Ballica (Kalifornija).
„Ova kometa nije trebalo da preživi svoj perihel od 8. oktobra (0,33 AU). Međutim, preživela je i sada prikazuje crveno–smeđe–zlatnu boju koja se retko viđa kod kometa,“ rekao je Bartlett za SpaceWeather.com.
Spektroskopija i objašnjenje boje
Spektroskopska posmatranja Davida Schleichera iz Lowell opservatorije ukazuju da u emisijama komete nedostaju uobičajene ugljenikovodonične vrste: „Sve vrste koje sadrže ugljenik, uključujući CN, su neobično niske,“ naveo je Schleicher u The Astronomer’s Telegram (#17362).
Obično sunčevo zračenje pobuđuje dvoatomni ugljenik (C2) u kome se javlja zelena boja kometarne kome (coma), dok jonizovani ugljen-monoksid (CO+) daje plavi ton. Pošto su ove emisije slabe ili odsutne, kometa trenutno deluje zlatno—verovatno zbog refleksije prašine i prisutnosti tamnijih organskih ili mineralnih materija u kori ili jezgru. Naučnici i dalje ispituju da li je promena boje povezana sa bliskim susretom sa Suncem ili je svojstvena sastavu iz Oortovog oblaka.
Vidljivost i praktične informacije
Bartlett navodi da je kometa približno 9. magnitude, što je čini dostupnom za posmatranje dvogledom i amaterskim teleskopima u tamnijem nebu. Najbliži prilaz Zemlji očekuje se 25. novembra 2025. kada će se naći na oko 0,40 AU.
Posmatrači sa severne hemisfere mogu je tražiti neposredno pred izlazak Sunca, u blizini granice sazvežđa Device i Lava (Virgo / Leo). Preporučuje se korišćenje niskog horizonta i pomeranje teleskopa po sistemu „sledeće lokacije“ jer je položaj blizu jutarnjeg svetla.
Zaključak
C/2025 K1 (ATLAS) predstavlja retku priliku za praćenje dinamički nove komete iz Oortovog oblaka koja ne samo da je neočekivano preživela bliski prolaz pored Sunca, već i pokazuje neuobičajeni spektar. Dalja posmatranja i spektroskopske analize pomoći će da se razjasni poreklo njene zlatne boje i sastav.
Izvori: SpaceWeather.com, The Astronomer’s Telegram (#17362), snimci NASA-e i izveštaji amaterskih posmatrača.
Pomozite nam da budemo bolji.
