Rusija je spremna da razmotri isporuku hipersoničnih raketa Venecueli. Kremlj tvrdi da je raketa Orešnik teško presretljiva i sposobna za nošenje konvencionalnih i nuklearnih bojevih glava. Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro navodno je zatražio jačanje vazdušne odbrane, dok SAD pojačavaju vojno prisustvo u Karibima zbog borbe protiv krijumčarenja droge. Moskva je osudila američke udare i ponovila podršku Karakasu, dok Rusija istovremeno najavljuje uvođenje rakete Sarmat u borbenu upotrebu.
Rusija razmatra isporuku hipersoničnih raketa „Orešnik“ Venecueli — tenzije sa SAD rastu
Rusija otvorena za isporuku hipersoničnog naoružanja Venecueli
Rusija je spremna da razmotri isporuku svojih najsavremenijih hipersoničnih projektila Venecueli, dok se odnosi sa Sjedinjenim Državama zaoštravaju. Kremlj tvrdi da je raketa Orešnik praktično nepresretljiva i da može nositi i konvencionalne i nuklearne bojeve glave.
„Smatram da nema prepreka da se prijateljskoj zemlji isporuče nova dostignuća poput Orešnika ili, na primer, dobro proverene rakete Kalibr,“ rekao je Aleksiej Žuravljov, zamenik predsednika parlamentarnog odbrambenog odbora Rusije (Gazeta.Ru).
Prema tvrdnjama Moskve, raketa Orešnik (ime u prevodu znači „lešnik") mogla bi da pogodi ciljeve širom evropskog kontinenta za manje od sat vremena ako se lansira iz Rusije ili Belorusije. Predsednik Vladimir Putin je, kako navode ruski izvori, izjavio da bi upotreba više takvih raketa sa konvencionalnim bojevim glavama bila razorna kao i nuklearni udar.
Ruski mediji navode da je Orešnik prvi put upotrebljen u napadu na istočni ukrajinski grad Dnjipro u novembru 2024. godine, što je Putin predstavio kao odgovor na upotrebu dugometnog oružja isporučenog Ukrajini (uključujući Storm Shadow iz Velike Britanije).
Prema izveštajima, venecuelanski predsednik Nikolas Maduro lično se obratio Putinu tražeći vojnu podršku u svetlu pojačanog američkog vojnog prisustva u regionu. The Washington Post navodi da je Maduro tražio jačanje vazdušne odbrane, vraćanje ruskih aviona Sukhoj Su-30MK2 i nabavku 14 kompletnih raketnih sistema.
Caracas je, kako se navodi, takođe pokrenuo kontakte sa Kinom i Iranom radi modernizacije vojnih kapaciteta i proširenja odbrambene saradnje. Istovremeno, SAD su pojačale prisustvo u Karipskom moru — slanjem borbenih aviona, ratnih brodova, bombardera, marinaca, dronova i izviđačkih letelica — što Vašington pravda borbom protiv krijumčarenja droge.
Medijski izveštaji navode da je više od dvanaest američkih udara na navodne krijumčare, većina povezanih sa poletanjima sa teritorije Venecuele, dovelo do više od 60 žrtava od septembra. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova (portparolka Marija Zaharova) osudilo je, kako je saopšteno, „upotrebu prekomerne vojne sile“ i ponovilo „čvrstu podršku“ venecuelanskom rukovodstvu.
Rusija i Venecuela neguju bliske bilateralne odnose poslednje dve decenije i prošle godine su u Moskvi potpisali strateški sporazum o partnerstvu. Žuravljov je opisao Rusiju kao „jednog od ključnih vojnotehničkih partnera Venecuele“ koji joj, kako je rekao, isporučuje gotovo celokupan spektar naoružanja.
Paralelno, Kremlj je najavio da će interkontinentalna teška raketa Sarmat (nadimak „Satan II") ući u borbenu upotrebu od naredne godine, što dodatno pojačava retoriku o odbbrambenim i strateškim kapacitetima Rusije.
Moguće implikacije
Potencijalni transfer hipersoničnog naoružanja Venecueli imao bi značajne geopolitičke i bezbednosne implikacije u regionu i šire: mogao bi da pogorša odnose između Moskve i Vašingtona, poveća napetosti u Karibima i izazove dodatne sankcije ili diplomatske odgovore. Važno je naglasiti da su tvrdnje o „nepresecivosti" raketa predstavljene kao izjave ruskih zvaničnika i još uvek su predmet međunarodne procene i skepticizma stručne javnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
