Nova studija u časopisu iScience otkriva dosledan obrazac izlečenih preloma na pršljenovima repa hadrosaura. Istraživači su analizirali skoro 500 pršljenova iz muzeja u Severnoj Americi, Evropi i Rusiji i isključili druge svakodnevne uzroke simulacijama, pa pretpostavljaju da su povrede nastajale tokom parenja. Ako se ova hipoteza potvrdi, mogla bi pomoći u razlikovanju mužjaka i ženki kod hadrosaura, ali potrebni su dodatni dokazi — npr. fosili sa medularnom kosti ili jajima — da bi se to potvrdilo.
Ožiljci na repu otkrivaju pol hadrosaura? Nova studija povezuje povrede s parenjem
Nova analiza fosila sugeriše da su slične, izlečene povrede na pršljenovima repa kod hadrosaura nastajale tokom parenja — i da bi mogle pomoći u razlikovanju mužjaka i ženki.
O čemu je reč
Hadrosaurske vrste, poznate kao "patkasti" dinosaurusi, bile su rasprostranjene tokom kasne krede. Istraživači iz nekoliko zemalja analizirali su gotovo 500 pršljenova iz muzeja u Severnoj Americi, Evropi i Rusiji i otkrili dosledan obrazac izlečenih preloma i deformiteta na neuralnim trnovima u zoni između sakruma i sredine repa.
Kako su nastale povrede?
Autori rada objavljenog u časopisu iScience sproveli su niz simulacija i ispitali različite potencijalne uzroke — od gaženja, povreda pri kretanju, borbi između jedinki do napada grabljivica — i procenili da nijedan od tih scenarija ne objašnjava dosledan obrazac oštećenja koji se vidi kod različitih vrsta i lokaliteta.
Najverovatniji scenario, po istraživačima, jeste da su mužjaci prilikom parenja sedali ili se penjali na ženke koje su ležale na boku, pritiskajući rep i lomeći vrhove neuralnih trnova. Povrede su često pokazivale znake zarastanja — čak i ponovnih oštećenja — što ukazuje da nisu bile fatalne.
„Hipoteza o parenju trenutno najbolje objašnjava naša posmatranja i podatke,“ rekao je dr Filippo Bertozzo iz Kraljevinskog belgijskog instituta za prirodne nauke.
Ograničenja i oprez stručnjaka
Iako je obrazac ubedljiv, nezavisni stručnjaci upozoravaju da za konačno određivanje pola kod ovih dinosaurusa nedostaju direktni dokazi. Najjasniji način verifikacije bio bi da se isti tip povreda nađe kod primeraka za koje postoji nezavisna potvrda da su ženke — npr. fosil s jajetom ili sa sačuvanom medularnom kosti, koja kod ptica i dinosaurusa služi za proizvodnju kalcijuma za školjke.
Dr Albert Prieto-Márquez i drugi ističu da je potrebna dodatna povezanost između ovih povreda i dokaza o reproduktivnom statusu. Ipak, mnogi pozdravljaju kreativnost studije i smatraju je značajnim korakom ka otkrivanju ponašanja izumrlih životinja.
Šta sleduje
Autori planiraju da prošire uzorak na fosile iz Kine i Južne Amerike, kao i da izvedu naprednije biomehaničke simulacije koje će uključiti pokrete repa i volumene mišića. Ako se hipoteza potvrdi, to bi moglo otvoriti nove mogućnosti za identifikaciju polova kod hadrosaura, preispitivanje pretpostavljenih razlika između vrsta i bolju rekonstrukciju njihove biologije i ponašanja.
Zaključak: Studija nudi ubedljiv i intrigantan argument da kosti mogu nositi tragove parenja — ali dokaza je i dalje potrebno više da bi se sa sigurnošću razlikovali mužjaci od ženki hadrosaura.
Pomozite nam da budemo bolji.
