Astronomi su otkrili najsnažniji i najudaljeniji bljesak iz okoline crne rupe — J2245+3743 — čiji je vrh imao sjaj jednak 10 biliona Sunaca. Događaj, primećen 2018., najverovatnije je tidalni disruptivni događaj: supermasivna crna rupa (~5×10^8 M☉) razbila je zvezdu od ~30 M☉ i oslobodila ~10^54 erg. Zbog kosmološkog istezanja prostora, posmatramo proces usporeno, pa je izvor ostao pojačan više godina; nalaz je objavljen u Nature Astronomy.
Rekordni bljesak iz crne rupe: J2245+3743 sijao kao 10 biliona Sunca
Astronomi su otkrili najsnažniji i najudaljeniji bljesak energije do sada zabeležen iz blizine crne rupe — događaj čija je vršna svetlost bila jednaka sjaju 10 biliona Sunca i koji je svetlu putovao do nas oko 10 milijardi godina.
Šta se dogodilo?
Tim predvođen astrofizičarom Matthewom Grahamom (Caltech) smatra da je uzrok ovog kolosalnog događaja bila supermasivna crna rupa mase oko 5×10^8 Sunčevih masa koja je razbila i proždrala zvezdu koja joj se preblizu približila — pojava poznata kao tidalni disruptivni događaj (TDE). Objekat je označen kao J2245+3743.
Događaj je izbio 2018. godine kada je izvor naglo porastao za faktor ~40 tokom nekoliko meseci, dostižući vrh koji je bio oko 30 puta sjajniji od prethodno najsnažnijeg AGN-flera poznatog kao „Scary Barbie“. Od tada J2245+3743 postepeno slabi, ali se i dalje održava znatno iznad predbljeska.
Energetika i fizika događaja
Kada su autori predali rad u martu 2025, procenjeno je da je ukupna oslobođena energija reda 10^54 erg — što je poredbeno približno ekvivalent pretvaranju cele Sunčeve mase u elektromagnetno zračenje (u okviru redova veličina). Analiza svetlosti i njenog razvoja pokazuje da profil fluktuacije najverovatnije odgovara TDE-u u kojem je zvezda mase reda ~30 Sunčevih masa razderana plimnim silama; nastala materija formirala je masivan, uvrnut disk koji polako upada u crnu rupu.
„Energetika pokazuje da je objekat veoma daleko i veoma sjajan. Ovo nije slično nijednom AGN‑u koji smo ranije videli,“ kaže M. Graham.
Astronom K. E. Saavik Ford (City University of New York) dodaje da su zvezde tolikih masa retke, ali da u okolini AGN‑diskova zvezde mogu rasti jer se gas iz diska taloži na njih i povećava im masu — što olakšava objašnjenje za masivnu zvezdu uključenu u ovaj TDE.
Zašto ga posmatramo tako dugo?
Iako je iz naše perspektive izvor ostao pojačan više od šest godina, stvarni događaj je verovatno trajao kraće. To je zato što širenje Univerzuma utiče na posmatrano vreme — proces izgleda usporen zbog kosmoloskog crvenjenja i istezanja vremena. Graham objašnjava da posmatramo događaj značajno „usporenog ritma“ u odnosu na njegovo izvorište; u proceni to odgovara redosledu nekoliko puta kraćeg trajanja u izvornom okviru.
Šta ovo znači za astronomiju?
Razumevanje profila i trajanja ovakvog ekstremnog TDE‑a pomaže astronomima da pretraže arhive i otkriju slične, dosad previdjene događaje ili pogrešno klasifikovane izvore. Posvećena ponovna analiza i dalja posmatranja mogu otkriti više takvih retkih i energetskih eksplozija.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Astronomy.
Pomozite nam da budemo bolji.
