Putin pozvao oko 2 miliona rezervista da čuvaju rafinerije od ukrajinskih dronova

Putin naredio angažovanje rezervista za zaštitu naftne infrastrukture

Predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se, prema podacima Kremlja, poziva približno 2 miliona rezervista da preuzmu čuvanje rafinerija i drugih ključnih naftnih objekata zbog talasa napada ukrajinskih dronova na rusku energetsku infrastrukturu.

Ukrajinski dronovi naoružani eksplozivom, kako se navodi, u poslednjim mesecima lete i do 1.800 km u dubinu ruskog teritorija, pogađajući rafinerije, naftne depove, cevi i pumpne stanice. Kijev, prema izjavama njegovog predsednika Volodimira Zelenskog, tvrdi da su dalekometni udari smanjili kapacitet prerade nafte u Rusiji za oko 20%, iako nezavisne procene variraju.

Napadi su izazvali rast cena benzina, uvođenje ograničenja u izvozu benzina i dizela, kao i kartični režim i racionalizaciju goriva u nekoliko ruskih regiona. Satelitska analiza Reutersa iz oktobra pokazala je i postavljanje protivdron mreža oko rafinerija udaljenih više od 1.000 km od ukrajinske granice.

Šta zakon predviđa i kakve su implikacije

Kremlj je nastojao da umiri javnost navodeći da rezervisti pozvani na čuvanje neće biti upućivani u operacije van granica Rusije. "Važno je napomenuti da, u skladu sa nacrtom zakona, rezervisti neće biti uključeni u specijalnu vojnu operaciju niti u izvršavanje zadataka izvan Ruske Federacije", izjavio je 22. oktobra Vladimir Cimljanski, zamenik šefa glavne uprave za organizaciju i mobilizaciju Generalštaba.

Ipak, analitičari upozoravaju da bi angažovanje rezervista za unutrašnju zaštitu moglo osloboditi aktivne jedinice, koje bi potom mogle biti prekomponovane i preusmerene prema granici ili u pravcu Ukrajine, što bi efektivno omogućilo zamenu snaga.

Promene u regrutaciji i vojnoj politici

Istog dana Putin je potpisao i zakon koji uvodi obavezan godišnji vojni poziv, umesto dosadašnja dva godišnja ciklusa regrutacije (jesen i proleće). Novi režim ima za cilj da pojednostavi birokratske procese i ubrza mogućnost stvaranja većih borbenih snaga. Formalno, regrutne jedinice ne smeju da šalju nove conskripte u borbene operacije u inostranstvu, ali nakon završetka službe oni ulaze u rezervni sastav i mogu biti ponovo pozvani u budućim mobilizacijama.

Tehnologija i retorika: nagrade i nuklearne opaske

Putin je takođe dodelio državna priznanja timovima koji su razvili podvodni torpedo Posejdon i krstareću raketu Burevestnik, sisteme opisane kao nuklearno pokretani i potencijalno nuklearno sposobni. Na ceremoniji je istakao "istorijski značaj" ovih sistema, a državni mediji su preneli da je raketa Orešnik ušla u serijsku proizvodnju.

U kontekstu međunarodnih tenzija, Putin je najavio da će Rusija započeti pripreme za eventualna testiranja nuklearnog oružja kao odgovor na najave iz SAD. Ranije je bivši američki predsednik Donald Trump na platformi Truth Social napisao da je naredio svom "Department of War" da razmotri testiranje nuklearnog oružja; Rusija i Kina su demantovale sprovođenje testiranja i pozvale na očuvanje moratorijuma.

Zaključak

Odluka o angažovanju rezervista i promene u sistemu regrutacije predstavljaju korak ka jačanju unutrašnje zaštite kritične infrastrukture Rusije, ali i potencijalni instrument za prekomponovanje vojnog prisustva na frontu. Dok Kremlj naglašava odbrambeni karakter mera, posledice po dinamiku rata i regionalnu bezbednost ostaju neizvesne.