Tri brze naučne analize ukazuju da su klimatske promene verovatno pojačale uragan Melisu (kategorija 5). Studije procenjuju da su vetrovi bili oko 7–10% jači (ili do 10 mph) i da je palo 10–16% više kiše zbog toplijeg okeana i vlažnije atmosfere. Iako bi se Melisa verovatno i inače formirala, topliji uslovi povećavaju njenu silinu i verovatnoću ponavljanja sličnih oluja.
Uragan Melisa: naučna analiza pokazuje da su klimatske promene pojačale njegovu silinu
Uragan Melisa i uticaj klimatskih promena
Uragan Melisa, koji je dostigao kategoriju 5, prošle nedelje je oborio istorijske rekorde i teško pogodio zapadni deo Jamajke. Niz brzih naučnih analiza objavljenih neposredno nakon oluje ukazuje da su klimatske promene verovatno doprinele tome da Melisa bude jača i vlažnija nego što bi bila u hladnijem klimatskom stanju.
Šta su pokazale studije?
Tri nezavisne studije — istraživanje evropske grupe ClimaMeter, analiza Grantham Institute (London School of Economics) i procena američkog Climate Central — procenile su uticaj ljudskog zagrevanja na brzinu vetra i količinu padavina kod Melise. Rezultati su, uprkos razlikama u metodologiji, u istom dometu:
- ClimaMeter: oko 10% veći održani vetrovi (maksimum ~185 mph / ~297 km/h) i ~10% više padavina zahvaljujući zagrevanju.
- Grantham Institute: ~7% jači vetrovi i ~16% više kiše.
- Climate Central: procena da je klimatska promena mogla da poveća brzinu vetra i do 10 mph.
Grantham Institute je takođe procenio da je verovatnoća pojave „oluje tipa Melise“ danas otprilike četiri puta veća nego pre oko sto godina, pre velikog porasta emisija fosilnih goriva.
Šta znači „rapid attribution“?
Studije pripadaju polju poznatom kao rapid attribution — brzo povezivanje ekstremnih vremenskih događaja sa uticajem klimatskih promena koristeći recenzirane metodologije. Cilj je dati pravovremene, kvantitativne procene dok se detaljnije, dugoročne analize još izrađuju.
Ostali aspekti: kretanje i udar talasa
Osim jačine vetra i količine padavina, naučnici pažljivo prate i druge moguće veze sa klimatskim promenama: ubrzani ili raniji početak sezone, promenjena prostorna raspodela oluja, kao i usporavanje kretanja uragana. Melisa se kretala izuzetno sporo — oko 2 mph — nekoliko dana, što je dovelo do ekstremnih padavina na Haitiju i Jamajci. Iako neke studije ukazuju na moguć uticaj klimatskih promena na sporije kretanje, većina stručnjaka smatra da je za to potrebno više podataka i analize pre nego što se može izvući konačan zaključak.
„Vidimo slične procente iz različitih studija, što ukazuje da naučnici sve bolje prepoznaju 'otiske' klimatskih promena na ovakve oluje,“ rekao je Gabriele Mesori iz ClimaMeter-a, uz napomenu da su to i dalje procene.
Šta ovo znači za region i dalje korake
Zaključci studija ne znače da bi Melisa bila nemoguća bez klimatskih promena, već da je topliji okean i vlažnija atmosfera povećavaju njenu jačinu i verovatnoću pojave sličnih oluja. Za zemlje Kariba ovo znači veći rizik od snažnijih vetrova, obilnijih padavina i pojačanog olujnog talasa — sve ono što zahteva unapređenje sistema ranog upozoravanja, jačanje obale i veći fokus na adaptaciju i otpornost zajednica.
Istorijski kontekst: Melisa je izjednačila rekord za najjaču uragansku oluju koja je pogodila kopno u Atlantskom basenu, uporedivši se sa Labor Day uraganom iz 1935. godine. Dok kategorija 5 nije nepoznata u regionu, današnje klimatske promene menjaju verovatnoću i intenzitet takvih događaja.
Napomena: Brojke u tekstu predstavljaju procene iz pomenutih studija. Rapid attribution daje brze, ali inicijalne kvantifikacije; očekuju se dalja, detaljnija istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
