Izrael je dozvolio retku, kontrolisanu posetu četvrti Shejaiya u Pojasu Gaze, gde su vidljiva velika razaranja nakon intenzivnih borbi. Među ruševinama su pronađeni posmrtni ostaci nekoliko talaca — 21 telo je vraćeno u Izrael, dok sedmoro i dalje ostaje u Gazi. Primirje, posredovano SAD, održava se skoro mesec dana, a humanitarna pomoć stigne u većem obimu. Ključna otvorena pitanja su demilitarizacija, izvor sredstava za obnovu (procena UN: 70 milijardi dolara) i potencijalno povlačenje izraelskih snaga.
Retka poseta Shejaiyi: razaranje u Gazi i neizvesna budućnost posle primirja
Izrael omogućio retku posetu Shejaiyi: razaranje i neizvesnost ostaju
Shejaiya, Pojas Gaze — Izraelska vojska je u sredu povela ekipu CBS News na retku, kontrolisanu posetu duboko u Pojas Gaze, u četvrt Shejaiya u gradu Gazi. Četvrt je posle žestokih borbi pretrpela ogromna razaranja i sada izgleda gotovo potpuno sravnjeno sa zemljom.
Prema Izraelskim odbrambenim snagama (IDF), među ruševinama u Shejaiyi pronađeni su posmrtni ostaci nekoliko talaca; ukupno je 21 telo već vraćeno u Izrael, dok sedmoro preminulih zarobljenika i dalje ostaje u Gazi. Među identificiranima je i izraelsko-američki vojnik Itaj Chen, čiji su posmrtni ostaci dopremljeni u Izrael u utorak uveče.
IDF je novinarima dozvolio da se približe tek do nekoliko stotina jardi od takozvane „žute linije“ — nove granice do koje su se izraelske snage povukle u okviru američki posredovanog primirja. Od početka rata strani mediji nisu imali slobodan pristup većem delu Gaze, osim tokom ograničenih, vođenih obilazaka koje je organizovao IDF.
Ta linija preseče Pojas Gaze otprilike na pola; IDF kontroliše istočni deo, uz granicu. Većina od oko dva miliona stanovnika bila je potisnuta unutar „žute linije“, gde sada mnogi žive u ruševinama i među posledicama dve mučne godine konflikta.
Hamas pokušava da povrati uticaj unutar te zone, navodno hapseći suparnike i sprovodeći smrtne kazne nad onima koje optužuje za saradnju sa Izraelom. Istovremeno, primirje je — uprkos čestim optužbama obe strane za kršenja — održano skoro mesec dana, i to pod stalnim pritiskom sporadičnog nasilja.
Više kamiona s humanitarnom pomoći ulazi u Gazu, donoseći hranu i gorivo koja su hitno potrebna, ali raspodela i dalje ostaje izazov. Proces vraćanja tela talaca u Izrael odvija se sporije nego što su porodice i vlasti očekivali, a pitanja bez odgovora odnose se i na bezbednost i političku budućnost regiona.
Ujedinjene nacije procenjuju da će obnova Pojasa Gaze koštati oko 70 milijardi dolara, ali još nije definisano odakle će poticati ta sredstva. Trampov 20-tačkani plan mira predviđa osnivanje panela stručnjaka koji bi radio razvojni plan, ali dokument sadrži malo konkretnih detalja o finansiranju i implementaciji. Jedna od ključnih tačaka je demilitarizacija Gaze — prema planu, ali mnogi sumnjaju da će Hamas dobrovoljno položiti oružje.
Ako demilitarizacija ne bude ostvarena, Izrael bi mogao oklevati da potpuno povuče snage, što bi ugrozilo otpornost plana. U takvom scenariju, stanovništvo Gaze moglo bi ostati u dugotrajnom limbu, sa ograničenim mogućnostima za obnovu i možda znatno manjim teritorijalnim kapacitetom za povratak normalnom životu.
Ključna pitanja: sigurnost i demilitarizacija, brzina vraćanja talaca i tela, izvor sredstava za obnovu od 70 milijardi dolara, te dugoročna politička rešenja koja mogu sprečiti novi talas nasilja.
Pomozite nam da budemo bolji.
