More je poslednja uzdanica ribara u Gazi. Rat i blokade su značajno smanjili pristup moru: pre sukoba oko 18.000 ljudi je direktno zavisilo od ribarstva, a danas je ulov pao za približno 94%. Preko 200 ribara i saradnika je stradalo do 11. decembra 2024. Mnogi preživeli i dalje izlaze na more jer nemaju drugi izvor prihoda, čuvajući tradiciju i poslednji osećaj slobode.
More — poslednja uzdanica ribara u Gazi: kako rat uništava njihov način života
More kao poslednja nada
Okruženi razaranja i zatvoreni između granica, mnogi stanovnici Gaze nalaze u moru jedini otvoreni horizont i izvor preživljavanja. Voda i ribe dugo su hranile Palestince i ublažavale posledice bombardovanja, blokada i nestašica hrane.
Salem "Zver" i nasleđe ribarenja
Salem Abu Amira — poznat meštanima kao „Zver” — ronio je od malih nogu. Naučio je veštine slobodnog ronjenja od oca; to je zanat koji se prenosi generacijama i koji predstavlja ključnu egzistenciju njegove porodice.
„Ljudi me zovu 'Zver' zato što sam uspeo da ulovim ribu dugačku više od jednog i po metra. To je retko, ali sam ulovio mnogo velikih riba”, kaže Abu Amira za Al Jazeeru.
Ribarstvo pre i posle rata
Pre sukoba, ribari iz Gaze plovili su daleko na pučinu gde je bilo obilje ribe. Svetska banka je 2020. procenila da oko 18.000 ljudi u Gazi direktno zavisi od ribarstva, dok taj sektor utiče na preko 110.000 članova njihovih domaćinstava. Godišnji ulov je prelazio 4.600 tona, uprkos stalnim rizicima od hapšenja, ranjavanja ili ubistava u konfliktu.
Međutim, od početka rata većina ribarskih plovila je uništena, a pristup otvorenom moru značajno ograničen. Ministarstvo poljoprivrede izvestilo je Ujedinjene nacije da je, zaključno sa 11. decembrom 2024, oko 200 ribara i njihovih saradnika stradalo od kada je sukob eskalirao, od približno 6.000 ljudi koji su se bavili ribarstvom.
Ograničenja i posledice
Izraelska vojska je u januaru proglasila velik deo gazičkih voda „zonom zabranjenog pristupa”, zabranivši ribolov, kupanje i bilo kakav pristup moru. Kao posledica, ulov je pao za oko 94%, što je presečilo jedan od poslednjih lokalnih izvora hrane i prihoda.
„Ribari su najizloženiji opasnosti. Često im okupator zabranjuje izlazak na more, a slobodni ronioci ne mogu da dođu do svoje opreme — to direktno utiče na njihovu mogućnost da rade u narednim danima”, kaže Zakaria Bakr, šef Ribarskih odbora u Gazi.
Život na ivici
Nekim ribarima je preostalo da bacaju mreže samo nekoliko metara od obale, gde nema velikih riba i gde su često na meti vatrene sile. I pored toga, mnogi poput Salema ponovo se vraćaju moru jer nemaju drugi izvor prihoda. Za njih ribarstvo nije samo posao — to je način života, izvor identiteta i poslednji osećaj slobode.
Nakon sati provedenih pod talasima, Salem povremeno uspe da se vrati sa ulovom: nekoliko riba i hobotnica koje će nahraniti porodicu i ponuditi na pijaci. Ipak, budućnost zanata i dalje je ugrožena dok traju ograničenja i destrukcija infrastrukture.
Zaključak
Ribarstvo u Gazi predstavlja priču o opstanku pod ekstremnim pritiskom: sa uništenim brodovima, ograničenim pristupom moru i velikim brojem žrtava, mnoge porodice ostaju bez osnovnih izvora hrane i prihoda. Očuvanje tog zanata znači i očuvanje vekovnih veza sa morem i fragilne slobode koju ono i dalje pruža.
Pomozite nam da budemo bolji.
