Remembering Wildlife, foto‑projekat pokrenut 2015. koji je prikupio preko $1.55M za očuvanje, u najnovijem izdanju stavlja pangolina u fokus. Sva osam vrsta pangolina su ugrožene: između 2010. i 2023. zabeleženo je preko 136.000 slučajeva krijumčarenja u gotovo 400 incidenata. Foto‑knjiga želi da podigne svest, podrži zaštitu i približi javnosti ovu retku i tajanstvenu životinju.
Sudbina pangolina: foto‑knjiga otkriva priču o najviše ilegalno trafikovanoj vrsti sisara
NAPOMENA UREDNIKA: Call to Earth je urednička serija CNN‑a koja se bavi klimatskim i ekološkim izazovima, a u partnerstvu sa Rolex’s Perpetual Planet Initiative podstiče svest i akciju za očuvanje prirode.
Pangolin, sa čvrstim, oklopnim krljuštima koje pokrivaju telo i rep; petoprste, oštrim kandžama; i crevastim jezikom koji može da se izvuče do 25 cm (10 inča), više podseća na dinosaurusa nego na tipičnog sisara.
„Podsećaju na prošlost zbog načina na koji hodaju na zadnjim nogama, držeći prednje podignute. Skoro kao mali T‑Rex“, kaže fotograf divljine i safari vodič Tristan Dicks iz Južne Afrike.
Pangolini postoje oko 80 miliona godina, dok su se ljudi kao vrsta pojavili pre oko 350.000 godina. Danas je budućnost pangolina ozbiljno ugrožena: svih osam poznatih vrsta svrstane su u različite kategorije ugroženosti po IUCN‑u.
Foto‑projekat koji podiže svest
Fotografija Tristana Dicksa — na kojoj je prikazan Temminckov pangolin — našla se na naslovnici izdanja „10 Years of Remembering Wildlife“, najnovije foto‑knjige projekta Remembering Wildlife. Projekat je pokrenula fotografkinja Margot Raggett 2015. i svake godine objavljuje knjigu posvećenu jednoj ugroženoj vrsti, a od osnivanja je, kako navode, prikupio preko $1.55 miliona za konzervacione inicijative.
Zašto su pangolini ugroženi?
Pangolini su najviše ilegalno trafikovani sisari na planeti. Potražnja za njihovim mesom i keratinskim krljuštima — koje se često koriste u tradicionalnoj medicini bez naučnih dokaza — podstiče razmeran krijumčarski lanac. Između 2010. i 2023. zabeleženo je preko 136.000 pangolina u gotovo 400 slučajeva krijumčarenja, a Kina se navodi kao jedno od najvećih tržišta.
Dr Wendy Panaino, ekologinja i autor teksta o pangolinima u knjizi, objašnjava: „Njihova usporena i pasivna reakcija na pretnju — često se ne udaljavaju, već se uvrnu u loptu — čini ih lakim plenom za ljude.“
Margot Raggett upozorava da, ako se nastavi trenutni trend, u deset godina bi moglo biti ulovljeno i do 1 milion pangolina u okviru serije događaja i trgovine koju je projekat pratio.
Dodatne pretnje i izazovi očuvanja
Krivolov nije jedini problem. U Južnoj Africi, kaže dr Panaino, električne ograde predstavljaju ozbiljnu opasnost: pangolini se, kao odbrambeni mehanizam, uvrnu u kuglu, pa pri kontaktu sa žicom često budu više puta elektrocutirani.
Ove životinje su izrazito tajanstvene i noćne, pa se o njima i dalje malo zna. "Ne znamo ni koliko ih ima", priznaje Raggett. Upravo zbog te tajnovitosti projekat je prvi put popustio svoje pravilo o objavljivanju isključivo fotografija iz divljine i dozvolio slike pangolina koji su pušteni nazad u prirodu ili su snimljeni u utočištima.
Moć fotografije
Dicks je svoju fotografiju snimio noću u rezervatu Sabi Sands, pored Kruger nacionalnog parka. "Posle 17 godina vođenja safarija video sam samo oko 15 pangolina", kaže on. "Bio sam srećan što je jedan upravo prešao put kad smo naišli." Raggett i Dicks nadaju se da knjiga neće samo prikupljati sredstva, nego i da će probuditi interes javnosti: prisutnost slike i priče često je prvi korak ka zaštiti.
„Ljudi moraju nešto da zavole da bi to hteli da zaštite“, zaključuje Raggett. „Ako uspemo da približimo pangolina ljudima — da ga učinimo prepoznatljivim i dragim — veće su šanse da će se pokrenuti i konkretna zaštita.“
Za dalje informacije: projekat Remembering Wildlife, publikacija „10 Years of Remembering Wildlife“ i izveštaji IUCN‑a o stanju pangolina.
Pomozite nam da budemo bolji.
