Opsada Bamaka i blokada goriva od strane al‑Kaidinog ogranka JNIM dovela je prestonicu Malija u humanitarnu i ekonomsku krizu. Blokada, koja traje od septembra, izazvala je nestašicu goriva, porast cena i prekide javnih usluga, dok su neke zapadne zemlje evakuisale osoblje. JNIM koristi kombinaciju gerilskih taktika, društvene kontrole i ekonomskog pritiska; analitičari upozoravaju da bi rastući pritisak mogao prinuditi vlasti na pregovore ili lokalne sporazume.
Da li Mali klizi pod kontrolu al-Kaidinog ogranka JNIM? Opsada Bamaka i energetski šok
Opsada Bamaka i blokada goriva: kako JNIM drži prestonicu u šaci
Mesecima traje opsada glavnog grada Malija, Bamaka, koju sprovodi grupa povezana sa al-Kaidom – Jama’at Nusrat al-Islam wal-Muslimin (JNIM). Blokada ključnih puteva od septembra je dovela do nestašice goriva, velikih poskupljenja, prekida javnih službi i rasta nezadovoljstva među građanima. Analitičari upozoravaju da pritisak raste i da bi vojnog rukovodstvo moglo biti primorano da razmotri pregovore — opciju koju je do sada uporno odbijalo.
Kratka istorija i ciljevi JNIM‑a
JNIM je formiran 2017. kao savez nekoliko oružanih grupacija koje su ranije delovale protiv malijskih i francuskih snaga. U mrežu su uključeni alžirski ogranak al‑Kaide u Magrebu (AQIM) i malijske frakcije kao što su Ansar Dine, Al‑Murabitun i Katiba Macina. Grupa otvoreno teži kontroli teritorija, smanjenju zapadnog uticaja i, prema pojedinim procenama, širenju uticaja na nacionalni nivo.
Taktike: blokade, gerila i društvena kontrola
JNIM kombinuje gerilske napade i improvizovane eksplozivne naprave (IED) sa merama ekonomske i društvene kontrole. U oblastima pod svojom vlašću nameće stroga pravila ponašanja, zabranjuje muziku i ponekad pruža osnovnu pomoć lokalnim zajednicama kako bi pridobio pristalice. Istovremeno sistematski uništava infrastrukturu — škole, komunikacione tornjeve i mostove — kako bi oslablio državnu prisutnost van bojišta.
Eskalacija: blokada goriva i posledice za Bamako
Od septembra JNIM je blokirao glavne drumske pravce kojima tankerima stiže gorivo iz Senegala i Obale Slonovače. Kao posledica, zalihe u Bamaku su se drastično smanjile, nastale su duge kolone na pumpama, a cene goriva i osnovnih proizvoda su eksplodirale — neki izveštaji navode i skok od više stotina procenata na pojedinim mestima. Javne službe su opterećene, škole su privremeno zatvorene, a neke zapadne države evakuisale su svoje državljane i ograničile diplomatsko prisustvo.
Vladina zabrana maloprodaje goriva iz kanistera u ruralnim područjima (od 1. jula) bila je usmerena na smanjivanje prihoda i logistike JNIM‑a, ali je takođe pogoršala situaciju u gradovima kada su snabdevni putevi prekinuti. Konvoji tankera nekoliko puta su pokušavali da uđu u Bamako — neki su uspeli, ali su drugi napadnuti ili zastrašeni; postoje i snimci i izveštaji o zapaljenim cisternama.
Obim snaga i regionalno delovanje
Procene o broju boraca variraju; zapadni i regionalni izvori pominju cifra oko 6.000, ali tačnost je teška za verifikaciju. JNIM deluje prvenstveno u severnim, centralnim i zapadnim delovima Malija, gde je državna kontrola slabija i nezadovoljstvo veće. Grupa se takođe proširila u Burkinu Faso i vrši pritisak duž granica sa Obalom Slonovačom, Togom i Beninom.
Izvori prihoda i metode finansiranja
Za finansiranje JNIM koristi različite izvore: kontrola zanatskih rudnika zlata, prinudni porezi na lokalno stanovništvo, trgovina oružjem, krađa stoke i otmice radi otkupa. Analize pokazuju da je region Kayes važan zbog rudarskih aktivnosti — po nekim podacima odgovoran za većinu malijske proizvodnje zlata — što grupi obezbeđuje značajan prihod.
Spoljni akteri i vojne koalicije
Posle povlačenja francuskih snaga 2022. i ograničavanja UN misija, Mali je upotrebio ruske plaćenike (prvobitno povezane sa Wagner grupom, a kasnije sa formacijom poznatom kao Africa Corps) kao jednu od komponenti bezbednosne saradnje. Efekti te saradnje su mešoviti: Rusi su pomogli u nekim lokalnim operacijama, ali su i pretrpeli značajne gubitke i bili optuženi za kršenje ljudskih prava.
Šta donosi budućnost: pregovori ili dalja eskalacija?
Analitičari smatraju da bi intenzitet blokade mogao da prisili vlasti da razmotre pregovore, posebno ako unutrašnje nezadovoljstvo naraste. Već su zabeleženi lokalni sporazumi u nekim regionima (Segou, Mopti, Timbuktu) koje su posredovali lokalni lideri: JNIM se obavezao da prekine opsadu u zamenu za prihvatanje svojih pravila i poreza. Takvi aranžmani, ako se prošire, mogu podstaći politizaciju i ograničenu autonomiju u tim oblastima, ali i legitimisati uticaj oružane grupe.
Zaključak: Situacija u Maliju ostaje fluidna i opasna — blokada goriva je osujetila svakodnevni život u Bamaku i podigla ulog za vojnu vlast. Ključno pitanje je hoće li pritisak JNIM‑a dovesti do pregovora, pojačane vojne kampanje ili potpune destabilizacije u širem regionu Sahela.
Najvažnije činjenice:
- JNIM je formiran 2017. i smatra se najaktivnijom naoružanom grupom u Sahelu.
- Blokada od septembra prekinula je snabdevanje gorivom za Bamako i izazvala humanitarne i ekonomske posledice.
- Procene o broju boraca variraju; neki izvori navode oko 6.000.
- Mali je nakon povlačenja zapadnih snaga povećao saradnju sa ruskim formacijama.
Ostanite uz izveštaje lokalnih i međunarodnih izvora kako bi se pratile dalje promene — faktori koji će odlučiti naredne poteze su vojne sposobnosti vlade, kapaciteti JNIM‑a, te pritisak društva i međunarodne zajednice.
Pomozite nam da budemo bolji.
