Studija objavljena u Proceedings of the Royal Society B pokazuje da su super‑prepoznavatelji izuzetni ne zbog veće količine informacija koje upijaju, već zbog kvaliteta i selekcije tih informacija. Istraživači su pratili pogled 37 super‑prepoznavatelja i 68 prosečnih učesnika; devet neuronskih mreža bolje je slagalo lica koristeći obrasce gledanja super‑prepoznavatelja. Zaključak: ovi pojedinci ciljano biraju najvrednije delove lica, a ključ razlike može biti već u kodiranju na mrežnjači, ne samo u kasnijoj moždanoj obradi.
Kako super‑prepoznavatelji vide ono što drugima promiče — tajna u načinu gledanja
Neki ljudi jednostavno ne zaboravljaju lice. Kratki susret na zabavi može im ostaviti tako snažan utisak da isto lice prepoznaju i godinama kasnije — čak i u gomili. Takve osobe nazivamo super‑prepoznavateljima. Procena je da ih ima oko 1–2% populacije, a smatra se da je ta sposobnost pretežno genetski determinisana, a ne naučena.
Istraživanje i metoda
Studija objavljena u časopisu Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences pratila je kako super‑prepoznavatelji gledaju lica koristeći tehnologiju praćenja pogleda (eye tracking). Tim je analizirao 37 super‑prepoznavatelja i uporedio njihove obrasce gledanja sa 68 ispitanika prosečnih sposobnosti prepoznavanja lica. Podaci o tome gde i koliko dugo su učesnici gledali različite delove lica korišćeni su kao input za devet neuronskih mreža treniranih za prepoznavanje lica.
„Super‑prepoznavatelji ne gledaju samo intenzivnije — oni gledaju pametnije. Biraju najkorisnije delove lica koje će upamtiti,“ rekao je James Dunn, vodeći autor studije sa Univerziteta New South Wales.
Glavni nalazi
Neuronske mreže bolje su slagale parove lica kada su koristile obrasce gledanja super‑prepoznavatelja nego kada su koristile obrasce prosečnih posmatrača. Prednost je ostajala i kada je ukupan obim vizuelnih informacija bio izjednačen, kao i u situacijama kada su lica bila delimično zaklonjena. To sugeriše da nije presudno koliko informacija osoba unese, već koje tačno delove lica ona bira da zabeleži.
Zašto je teško naučiti ovu veštinu
Iako postoje opšti „važniji“ elementi lica — na primer oči — studija upućuje na to da su najkorisniji detalji često specifični za svako pojedinačno lice. Zbog toga super‑prepoznavatelji često raspoređuju pogled šire po licu umesto da se oslanjaju isključivo na nekoliko uobičajenih tačaka.
Šta ovo znači za razumevanje opažanja
Rezultati dovode u pitanje prethodnu pretpostavku da je razlika u prepoznavanju prvenstveno u većoj cerebralnoj obradi informacija. Umesto toga, istraživanje sugeriše da su ključne razlike već u načinu na koji se vizuelne informacije kodiraju na mrežnjači (retini) — odnosno u samom načinu prikupljanja i selekcije informacija pre nego što stignu do mozga.
Ograničenja i budući pravci
Autori napominju da je studija zasnovana na statičnim slikama. Buduća istraživanja mogla bi da ispituju kako super‑prepoznavatelji funkcionišu u dinamičnim uslovima — na primer pri prepoznavanju lica u video snimcima, promenljivom osvetljenju ili različitim uglovima gledanja. Takođe ostaje pitanje u kojoj meri se ove strategije mogu naučiti ili prenositi drugim ljudima kroz trening.
Praktične implikacije su značajne: super‑prepoznavatelji već nadmeću AI u nekim zadacima i koriste se u policijskim i bezbednosnim kontekstima, ali ova studija pokazuje i kako bi poznavanje ljudskih obrazaca gledanja moglo unaprediti algoritme za prepoznavanje lica.
Želite da proverite sebe? Isprobajte UNSW Face Test (University of New South Wales) ili Cambridge Face Memory Test (Birkbeck, University of London).
Lead image: Fractal Pictures / Shutterstock
Pomozite nam da budemo bolji.
