Studija Univerziteta na Havajima upozorava da vraćanje zamućene vode i sedimenata iz rudarenja polimetalnih nodula u zonu sumraka (200–1.500 m) može stvoriti čestice slične hrani zooplanktona. Ako zooplankton unese te čestice, to bi moglo osiromašiti oko 60% mikronektona i poremetiti lance ishrane sve do komercijalnih riba poput tune. Autori pozivaju na dodatna istraživanja i razmatranje alternativa, poput reciklaže baterija, pre nego što industrija preraste u širu eksploataciju.
Rudarstvo dubokog mora preti morskom lancu ishrane, upozorava studija
Rudarstvo dubokog mora preti morskom lancu ishrane, upozorava studija
Bušenje i vađenje minerala sa morskog dna moglo bi imati dalekosežne posledice po sitne organizme koji čine temelj velikog morskog lanca ishrane, upozoravaju istraživači Univerziteta na Havajima. Posledice bi se mogle protegnuti do komercijalnih vrsta riba i hrane koja završava na našim tanjirima.
Šta su istraživači otkrili
Tim je analizirao vodu i otpad nastao tokom probnog rudarskog zahvata iz 2022. godine i fokusirao se na takozvanu „zonu sumraka“ (200–1.500 m dubine). Studija, objavljena u časopisu Nature Communications, pokazuje da vraćanje viška morske vode i sedimenata u vodenom stupcu stvara zamućene oblake čestica čija je veličina slična prirodnoj hrani zooplanktona.
Ako zooplankton — osnovni potrošači u tim dubinama — počne da unosi te čestice koje su nutritivno osiromašene (autori ih nazivaju "junk food"), to može da dovede do smanjenja kondicije i broja ovih organizama. Po proceni istraživača, posledično bi moglo biti pogođeno oko 60% mikronektona koji se hrane zooplanktonom, što dalje utiče na više trofičke nivoe, uključujući ribe važne za ribarstvo kao što su tuna ili mahi mahi.
„Ako organizmi na tim dubinama više nisu prisutni jer se njihov lanac ishrane urušio, to može uticati na više lanaca i na komercijalne interese,“ rekao je Michael Dowd, glavni autor studije.
Uticaj na vodeni stupac i alternative
Do sada su mnoge procene štete od rudarenja koncentrisane na poremećaj morskog dna, ali ova studija podcrtava da zagađenje koje se vraća u srednje slojeve vode predstavlja zaseban i ozbiljan rizik. Istraživači upozoravaju da je potrebno dodatno istraživanje kako bi se odredilo na kojim dubinama i u kom kvalitetu bi se eventualni ispuštaji mogli vršiti uz najmanju moguću štetu — ako se uopšte budu vršili.
Autori takođe skreću pažnju na alternative vađenju minerala iz dubina: reciklažu baterija i elektronskog otpada, kao i iskorišćavanje industrijskog jalovog materijala na kopnu.
Pravni i politički okvir
Rudarstvo na međunarodnim dubinama već ima regulatorni okvir: Međunarodna uprava za morsko dno (International Seabed Authority) dodelila je nekoliko istraživačkih ugovora. U SAD, administrativne inicijative i interes za ubrzanje postupaka izdavanja dozvola dodatno podižu političku važnost teme.
Ekološke organizacije ističu i dodatni rizik — remetenje ugljen-dioksida koji je sekvestriran u sedimentima i vodi, što može imati implikacije po klimatske procese.
„Pitanje je: vredi li nekoliko minerala rizik da se ugrozi način na koji okeani funkcionišu?“ rekla je Sheryl Murdock, istraživačica koja nije bila uključena u studiju.
Zaključak i poziv na dalja istraživanja
Autori studije i nezavisni naučnici pozivaju na oprez: pre nego što industrija dođe do pune skale poslovanja, potrebno je više laboratorijskih i terenskih istraživanja kako bi se razumeli dugoročni ekološki i ekonomski efekti. Bez dodatnih saznanja, široko rasprostranjeno rudarenje dubokog mora nosi rizik promena u hranidbenim mrežama koje mogu pogoditi i ribarstvo.
Napomena autora: Izveštaj je pripremila Associated Press reporterka Alexa St. John; studiju su sproveli istraživači sa Univerziteta na Havajima i objavili u Nature Communications.
AP-ovo izveštavanje o klimi i životnoj sredini dobija finansijsku podršku iz više fondacija; AP zadržava uredničku nezavisnost.
Pomozite nam da budemo bolji.
