Ključne informacije: Tim DTU razvio je koktel nanobody-ja iz alpaka i lama koji je u eksperimentima na miševima neutralisao otrov 17 od 18 testiranih afričkih zmija. Nanobody su manji i stabilniji od klasičnih antitela, brže prodiru u tkiva i mogu neutralisati neurotoksine i citotoksine. Studija obuhvata elapide; istraživači očekuju da sličan pristup može pokriti i viperide, što bi omogućilo formiranje istinski širokospektralnog antivenoma. Ovaj razvoj je naročito relevantan za subsaharsku Afriku, gde se godišnje beleži oko 300.000 ujeda zmija.
Blizu univerzalnog antivenoma: nanobody iz alpaka i lama neutrališu otrov 17 od 18 afričkih zmija
Blizu univerzalnog antivenoma
Tim naučnika sa Tehničkog univerziteta Danske (DTU) napravio je značajan korak ka širokospektralnom antivenomu koristeći nanobody — male fragmente antitela dobijene od kamilida (alpake i lame). U radu objavljenom u časopisu Nature, koktel ovih molekula u eksperimentima je neutralisao smrtonosne doze otrova u miševima za 17 od 18 testiranih afričkih vrsta zmija.
Kako radi novi pristup
Tradicionalni antivenom proizvodi se imunizacijom velikih životinja, poput konja, nakon čega se iz njihove krvi izdvajaju antitela. Takvi pripravci mogu biti efikasni, ali i da izazivaju neželjene reakcije i varirati u kvalitetu. Umesto toga, tim DTU upotrebio je kamilide čija specifična, manja antitela — nanobody — imaju nekoliko prednosti:
- veća stabilnost i pogodnost za proizvodnju i skladištenje,
- manja veličina omogućava brže i dublje prodiranje u tkiva,
- sposobnost neutralizacije različitih toksina, uključujući neurotoksine i citotoksine.
Postupak i nalazi
Istraživači su imunizovali alpake i lame sa panelom od 18 otrova koji potiču od tipičnih otrovnih afričkih vrsta (npr. crna mamba, nubijska pljuvačka kobra, kejp kobra). Doze su postepeno povećavane tokom približno 60 nedelja kako bi životinje razvile snažan imuni odgovor. Iz dobijenih antitela selektovani su i proizvedeni nanobody koji su potom testirani na miševima — u 17 od 18 slučajeva postignuta je zaštita od smrtonosne doze otrova.
„Ova metoda omogućava selekciju i reprodukciju efikasnih fragmenata antitela (nanobody) i njihovu proizvodnju u velikim količinama i uz konzistentan kvalitet,“ rekao je Andreas Hougaard Laustsen, koautor studije.
Šta to znači za lečenje ujeda zmija
Rezultati su ohrabrujući posebno za region subsaharske Afrike, gde se procenjuje oko 300.000 ujeda zmija godišnje i gde je pristup visokokvalitetnom antivenomu često ograničen. Autori napominju da su sve testirane vrste u studiji iz grupe elapida (kobre, mumbe i dr.), dok bi zaseban, sličan pristup mogao da obuhvati i viperide (vipere). U budućnosti se ne isključuje kombinovanje tretmana za elapide i viperide u širi, pravi širokospektralni antivenom.
Ograničenja i naredni koraci
Iako su rezultati u modelima na životinjama veoma obećavajući, pre vođenja u kliničku primenu potrebno je sprovesti dodatna istraživanja i klinička ispitivanja na ljudima kako bi se potvrdila efikasnost i bezbednost. Takođe je važno razraditi proizvodne i regulatorne procese za masovnu proizvodnju nanobody baziranih pripravaka.
Dok nauka napreduje, i dalje je razumno izbegavati direktan kontakt sa otrovnim zmijama. Ipak, ovaj pristup daje nadu da će jedne večeri strah od ujeda biti zamenjen većim razumevanjem i sigurnošću zahvaljujući napretku u biomedicini.
Pomozite nam da budemo bolji.
