Kazahstan je objavio pristupanje Abrahamovim sporazumima, više od 33 godine nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Izraelom. Najava je stigla pred sastanak sa predsednikom SAD i dok predsednik Tokajev boravi u Vašingtonu, gde je potpisan i sporazum o kritičnim mineralima sa SAD. Analitičari upozoravaju da sporazumi do sada nisu rešili izraelsko‑palestinski sukob i da kritike ostaju zbog ignorisanja palestinskog pitanja. Ostaje nejasno kako će novo pristupanje uticati na regionalnu dinamiku.
Kazahstan se pridružuje Abrahamovim sporazumima — jačanje veza sa SAD i Izraelom
Kazahstan je objavio da će se pridružiti Abrahamovim sporazumima, više od 33 godine nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Izraelom. Najava je stigla uoči sastanka predsednika SAD Donalda Trumpa sa liderima zemalja Centralne Azije i dolazi dok predsednik Kazahstana Kassym-Jomart Tokajev boravi u Vašingtonu.
"Naše očekivano pristupanje Abrahamovim sporazumima predstavlja prirodan i logičan nastavak spoljnopolitičkog kursa Kazahstana – zasnovanog na dijalogu, međusobnom poštovanju i regionalnoj stabilnosti", navodi se u saopštenju vlade Kazahstana, prenosi AFP.
Ranije istog dana, američki izaslanik za Bliski istok Steve Witkoff najavio je da će se još jedna država pridružiti sporazumima o normalizaciji, ali nije precizirao o kojoj zemlji je reč. "Abrahamovi sporazumi su veliki. Večeras letim nazad za Vašington jer ćemo objaviti da još jedna zemlja ulazi u Abrahamove sporazume", izjavio je Witkoff.
Šta znači pristupanje za Kazahstan i region
Kazahstansko-izraelski odnosi postoje od 1992. godine; Izrael je poslao premijera Benjaminа Netanjahua u posetu 2016. godine, a dve zemlje imaju više bilateralnih sporazuma, uključujući trgovinu i saradnju u oblasti tehnologije. Tokom posete Vašingtonu, Kazahstan je takođe potpisao sporazum o saradnji u oblasti kritičnih minerala sa SAD, što pokazuje želju Nur-Sultana za produbljivanjem veza sa Zapadom.
Kritike i širi kontekst
Abrahamovi sporazumi, inicirani tokom prvog mandata Donalda Trumpa, formalizovali su odnose između Izraela i nekoliko arapskih država — Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i Maroka. Ti dogovori su narušili raniji jedinstveni arapski stav sadržan u Arapskoj mirovnoj inicijativi iz 2002., koja je priznanje Izraela uslovljavala uspostavljanjem održive palestinske države.
Mnogi analitičari i organizacije za ljudska prava kritikuju Abrahamove sporazume zbog marginalizacije palestinskog pitanja i zbog toga što nisu doprineli rešavanju dugotrajnog izraelsko-palestinskog sukoba niti okončanju okupacije. Sporazumi su ipak opstali i tokom intenzivnih konflikata u regionu; dvogodišnji rat u Gazi doveo je do razaranja velikih delova teritorije i, prema navodima koje citiraju vodeće organizacije, više od 68.800 stradalih Palestinaca.
Kako će konkretno pristupanje Kazahstana uticati na njegov odnos sa Izraelom i poziciju u centralnoazijskom i širem regionalnom kontekstu ostaje nejasno. Moguće implikacije uključuju jačanje trgovinskih i bezbednosnih veza sa državama koje su članice sporazuma, ali i diplomatske reakcije od zemalja i aktera koji ostaju privrženi Arapskoj mirovnoj inicijativi.
U međuvremenu, Saudijska Arabija i dalje ističe posvećenost Arapskoj mirovnoj inicijativi, dok se u Vašingtonu nastavljaju napori da se proširenje Abrahamovih sporazuma nastavi.
Pomozite nam da budemo bolji.
