Nova studija sugeriše da tamne pruge na padinama Marsa nastaju pretežno usled sezonskih vetrova i pokretanja prašine, a ne zbog tečne vode ili velikih udara. Istraživanje u Nature Communications procenjuje više od 2 miliona takvih pruga, koje obično bledе posle godina ili decenija. Ovi rezultati podržavaju ideju da su pruge suve i važan deo marsovskog ciklusa prašine.
Otkriven uzrok tamnih pruga na Marsu: sezonske prašinske lavine, ne voda
Marska misterija možda konačno razjašnjena
Na prvi pogled, tamne pruge na površini Marsa podsećaju na tragove maskare na jastuku. Međutim, reč je o mračnim stazama koje nastaju kada fini prašak proklizava niz strme padine — prašnjavim lavinama koje su nedavno dokumentovane na Apollinaris Monsu.
Šta je zabeleženo? Između 2013. i 2017. godine meteoroid је udario u ivicu drevnog vulkana Apollinaris Mons, a ExoMars Trace Gas Orbiter Evropske svemirske agencije snimio je posledice tog udarca na Badnje veče 2023. godine. Sudar je pokrenuo talas prašine koji je formirao tamne pruge vidljive na snimku.
Šira slika — nova studija u časopisu Nature Communications, koju je vodio Valentin Tertius Bickel sa Univerziteta u Bernu, ukazuje da takvih pruga ima više od dva miliona širom Marsa. Analiza više snimaka pokazuje da pruge retko nastaju usled dramatičnih događaja kao što su udari meteoroida ili marskotresi. Umesto toga, često su posledica sezonskih promena i kretanja prašine.
Zašto se stvaraju i zašto ih retko vidimo kako nastaju? Tokom južnog leta i jeseni na Marsu duvaju snažniji vetrovi koji podižu i pomeraju prašinu. Na mnogim lokacijama najjači napori vetra javljaju se oko izlaska i zalaska Sunca — perioda u kojima većina orbitalnih instrumenata ne snima zbog slabijeg osvetljenja. To objašnjava zašto su naučnici retko direktno zabeležili nastanak ovih pruga.
Još jedna karakteristika je da pruge obično bledi posle nekoliko godina ili decenija, što ukazuje na dinamičnost marsovske površine i ulogu ovih pojava u marsovskom ciklusu prašine.
„Streaks on martian slopes are dry” — raniji rad, čiji je Bickel koautor, zaključuje da su pruge suve i da verovatno nisu povezane sa tečnom vodom.
Ta zapažanja dodatno oslabljuju hipotezu da su tamne pruge pokazatelj aktuelnih vodenih tokova na Marsu — ideju koja je postojala još od 1970-ih, kada su pruge prvi put primećene zahvaljujući sondi Viking.
Šta to znači za potragu za životom? Iako ovi nalazi smanjuju verovatnoću da su tamne pruge direktni pokazatelji tečne vode i aktuelne nastanjivosti, misije kao što je rover Perseverance i dalje donose podatke koji mogu osvetliti stariju geološku i potencijalnu biološku istoriju Crvene planete.
Zašto je ovo važno? Razumevanje mehanizama koji oblikuju površinu Marsa — od prašinskih pomeranja do sezonskih vetrova — ključno je za tumačenje istorije klimatskih uslova, ciklusa prašine i procenu mesta koja bi mogla imati najviše naučnog značaja u potrazi za fosilnim tragovima života.
Pomozite nam da budemo bolji.
