Шестогодишња Мариян Kalen из Спрингфилда прикупила је око 1.000 долара за лабораторију Џесике Вajt на Харварду која проучава аксолотле — саламандере које могу да регенеришу удове. Тим је претходно остао без скоро целокупне државне финансијске подршке, а донација девојчице унела је велики морални подстрек. Федерални судови су привремено обновили финансирање, али будућност остаје неизвесна. Вajt истиче да је Мариянина подршка велика емоционална вредност за тим.
Шестогодишња девојчица из Масачусетса прикупила 1.000 долара за харвардско истраживање аксолотла
Млада донаторка даје нови ветар у једра истраживачима
Кембриџ, Масачусетс — На Харварду тим професорке Джесике Вajt (Jessica Whited) из Института за матичне ћелије и регенеративну биологију проучава aksolotla (Ambystoma mexicanum) — саламандера познатог по изузетној способности да регенерише изгубљене делове тела.
„Желимо да откријемо те тајне, пре свега молекулске механизме који омогућавају поновни раст удова“, истакла је Вajt. Циљ научника је да разумеју основе регенерације, са дугорочном надом да би то знање једног дана могло да допринесе и људској медицини.
Ипак, пре неколико месеци тим је остао без готово целокупне државне финансијске подршке, што је проширило неизвесност око наставка рада. Ту је услиједила неочекивана и дирљива реакција — помоћ од шестогодишње донаторке.
„Они нису само слатки. Могу да поврате било који уд... Има других животиња које треба спасавати, али ово је моја судбина да их спасим“, рекла је млада Мариян (Marianne) Kalen за CBS News.
Мариян, која живи у Спрингфилду (држава Масачусетс), припремила је презентацију у PowerPoint‑у и организовала малу акцију прикупљања средстава — успела је да сакупи око 1.000 долара за лабораторију Вajt.
„То је имало велики позитиван ефекат на све у лабораторији“, рекла је Вajt. „Сви су били потпуно збуњени — не толико због размера донације, колико због великог срца младе донаторке.“
Вредно је подсетити да је аксолотл природно станиште у језеру Xochimilco у Мексику и да је та врста угрожена; његова јединствена способност регенерације чини га важним и за очување и за биомедицинска истраживања.
Федерални судови су у међувремену привремено вратили финансијска средства Вajtinom тиму, али остаје нејасно да ли ће та одлука остати на снази. Без обзира на то, Вajt каже да јој Мариянина подршка даје снажну емоционалну подстицај и веру у значај њиховог рада.
Зашто је ово важно: прича илуструје како и мали гестови могу да имају велику вредност за науку — не само финансијски већ и мотивационо, и подсећа на потребу за стабилним финансирањем истраживања која би једног дана могла донети практичне користи људском здрављу.
Pomozite nam da budemo bolji.
