Na COP30 u Brazilu lideri zemalja najpogođenijih klimatskom krizom zahtevaju hitne i konkretne korake, uključujući mapu puta za zaustavljanje krčenja šuma i prestanak zavisnosti od fosilnih goriva. Razmatra se i globalno tržište ugljenika, dok su obećanih $300 milijardi još uvek nedoručena, a pogođeni traže oko $1,3 biliona pomoći. UNEP upozorava da je premašivanje granice od 1,5°C vrlo verovatno u narednoj deceniji, što pojačava pritisak na odlučivanje o finansijama i politikama.
COP30 u Brazilu: Lideri najpogođenijih zemalja zahtevaju hitnu akciju i pravičnu finansijsku podršku
COP30: glasovi zemalja najpogođenijih klimatskom krizom
Državni i vladini lideri iz zemalja koje trpe neke od najkatastrofalnijih posledica klimatske krize — od uragana i poplava do klizišta i suša — pozvali su Ujedinjene nacije na brzu i konkretnu akciju tokom klimatske konferencije COP30 u Brazilu.
Svetski lideri okupljeni su na obodu brzo opadajuće amazonske prašume pre zvaničnog otvaranja skupa, a mnogi su istakli potrebu da se smanji jaz između zemalja u razvoju i bogatijih država koje emituju najveći deo štetnih gasova.
Mapa puta, tržište ugljenika i finansijska obećanja
Predsednik Brazila Luiz Inacio Lula da Silva naglasio je potrebu za konkretnom mapom puta koja će „ispraviti krčenje šuma, prevazići fosilna goriva i mobilisati potrebne resurse”. Među razmatranim merama je i inicijativa za zajedničko globalno tržište ugljenika: akteri koji emituju manje od ciljanog nivoa mogli bi dobiti kredite koje bi prodavali onima koji prekorače svoje obaveze.
Bogate države su na prošlogodišnjem samitu obećale $300 milijardi za pomoć siromašnijim državama, ali ta sredstva još nisu isporučena. Zemlje u razvoju i međunarodne organizacije tvrde da je ta suma nedovoljna i traže paket od oko $1,3 biliona u različitim oblicima javne i privatne podrške kako bi se pokrili troškovi prilagođavanja i gubitaka i šteta.
Li��na svedočenja i zahtevi za pravdom
Tokom skupa, predstavnici pogođenih država izneli su dramatične primere: haitijski diplomata Smith Augustin rekao je da je uragan Melissa razorila njegovu zemlju; potpredsednik Kenije Kithure Kindiki upozorio je na ponavljajuće cikluse ekstremnih suša i poplava koji uništavaju živote u istočnoj Africi; premijerka Barbadosa Mia Mottley kritikovala je spor napredak fonda za gubitke i štete, osnovan 2022. godine, koji i dalje ima kapitalnu rezervu manju od $800 miliona, dok su štete u nekim karipskim državama procenjene na milijarde dolara.
Mahmoud Ali Youssouf, predsednik Komisije Afričke unije: "Ne tražimo milostinju — tražimo klimatsku pravdu."
Kritike i upozorenja
Više lidera kritikovalo je politike Sjedinjenih Država pod administracijom Donalda Trumpa, navodeći da je ta administracija umanjivala ozbiljnost klimatskih promena, odbijala slanje izaslanika na razgovore i istovremeno podržavala industriju fosilnih goriva.
Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) u svom najnovijem izveštaju ocenio je da je "veoma verovatno" da će svet premašiti cilj od 1,5°C iz Pariskog sporazuma tokom naredne decenije. Generalni sekretar UN Antonio Guterres upozorio je okupljene da mogu izabrati da vode ili biti povučeni u propast, ukazujući i na ulogu velikih korporacija koje ostvaruju profite na račun klimatske destrukcije.
UN podsećaju da globalne emisije moraju gotovo da se prepolove do 2030. godine, da se postigne neto nula do 2050. i da se potom pređe na neto negativne emisije, ako se želi ograničiti dalji rast temperature i ublažiti najgore posledice za najranjivije zemlje.
Značaj skupa COP30 leži u sposobnosti da se postignu konkretne odluke o finansiranju, mehanizmima za podelu emisija i obavezama bogatih zemalja da podrže prilagođavanje i kompenzacije najpogođenijima.
Pomozite nam da budemo bolji.
