Nanotela (nanobodies) iz kamilida pokazuju potencijal da prodiru u mozak i ciljaju ključne markere Alchajmerove bolesti, poput tau proteina i amiloid‑beta. CNRS‑ov pregled ističe prednosti njihove male veličine i dosadašnje uspehe u životinjskim modelima. Pre kliničke primene potrebno je rešiti pitanja stabilnosti, agregacije, mehanizma prelaska kroz krvno‑moždanu barijeru i formulacija za dugotrajno skladištenje. Iako obećavajuće, potrebna su dodatna istraživanja pre ispitivanja kod ljudi.
Nanotela iz kamila i lama: nova nada za lečenje Alchajmera?
Nanotela iz kamilida mogu da prodiru u mozak i ciljaju markere Alchajmera
Nanoskopske verzije antitela—tzv. nanotela (eng. nanobodies), koje prirodno proizvode kamilidi poput kamila, lama i alpaka, privlače pažnju istraživača jer su dovoljno male da uđu u ćelijske prostore i potencijalno dopru do moždanog tkiva na način na koji klasična antitela ne mogu.
Tim iz Centre National de la Recherche Scientifique (CNRS) u Francuskoj u pregledu Literature objavljenom u Trends in Pharmacological Sciences sumirao je aktuelna otkrića i izneo koje prepreke još treba savladati pre kliničke primene kod ljudi.
Šta su nanotela i zašto su važna?
Antitela su proteini koji imuni sistem koristi da označi strane ili štetne molekule. Nanotela su pojednostavljene, jednodelne varijante antitela koje su otprilike deset puta manje od klasičnog Y‑oblika imunoglobulina G. Njihova kompaktna građa omogućava pristup skrivljenim ili teško dostupnim epitopima na virusima i drugim molekulama.
Dosadašnja istraživanja pokazuju da su nanotela izvedena iz kamilida pokazala potencijal protiv influecne A i B, norovirusa, COVID‑19 i HIV‑a, a postoje i odobrene nanotelo‑terapije za primenu van mozga.
Može li se primeniti kod bolesti mozga?
Glavni izazovi za primenu nanotela u lečenju bolesti mozga bili su njihovo brzo izbacivanje iz krvotoka putem bubrega i barijera poput krvno‑moždane barijere (KMB). Međutim, noviji eksperimentalni radovi na životinjskim modelima pokazuju da inženjerske verzije nanotela mogu preći KMB i ciljano se vezivati za ključne markere Alchajmerove bolesti — tau i amiloid‑beta.
„Nanotela iz kamilida otvaraju novu eru bioloških terapija za bolesti mozga i menjaju naš pogled na terapeutske pristupe“,
Philippe Rondard, neurofarmakolog (CNRS)
Preostali problemi i sledeći koraci
Iako su rezultati ohrabrujući, naučnici ističu nekoliko ključnih pitanja koja treba rešiti pre kliničkih ispitivanja kod ljudi:
- Stabilnost i pravilno savijanje proteina — potrebno je osigurati da se nanotela ne agregiraju niti gube funkciju tokom proizvodnje i skladištenja.
- Mehanizam prelaska kroz KMB — važno je razumeti kako i u kojoj meri nanotela ulaze u mozak kako bi se odredile bezbedne i efikasne doze.
- Farmaceutske formulacije — razvoj klinički stabilnih oblika koji podnose dugoročnu pohranu i transport.
- Farmakokinetika u mozgu — koliko dugo nanotela ostaju aktivna u mozgu i koliko često bi trebalo davati terapiju, posebno kod hroničnih tretmana.
„Ovo su visoko rastvorljivi mali proteini koji mogu pasivno ući u mozak. Za razliku od hidrofobnih malih molekula, njihov profil može smanjiti rizik od neželjenih efekata i otpornost na van‑ciljnu interakciju“,
Pierre‑André Lafon, funkcionalni genomista (CNRS)
Autori navode da su njihov laboratorij već započeo proučavanje parametara za nekoliko brain‑penetrant nanotela i da su preliminarni podaci kompatibilni sa idejom hroničnog tretmana, ali su potrebna dalja istraživanja i rigorozna ispitivanja pre ulaska u kliničke studije na ljudima.
Zaključak: Nanotela iz kamilida predstavljaju obećavajuću novu klasu bioloških lekova koja bi, uz dodatna ispitivanja i optimizaciju, mogla postati alat u borbi protiv Alchajmera i drugih neuropsihijatrijskih stanja. Ipak, do primene kod ljudi još je dug put i potrebna je oprezna, fazna evaluacija.
Izvor: Trends in Pharmacological Sciences (pregled CNRS tima)
Pomozite nam da budemo bolji.
