Kontroverzni rad Yonsei tima tvrdi da uključivanje starosti tipa Ia supernova uklanja dokaz za ubrzano širenje univerzuma, navodeći da se širenje moglo početi usporavati pre ~1,5 milijardi godina. Autori su analizirali supernove iz 300 galaksija i sugerišu da je prigušenje svetla posledica zvezdane astrofizike, a ne samo rastojanja. Naučna zajednica ostaje podeljena, a konačnu proveru očekuju posmatranja Vera C. Rubin Observatory tokom narednih godina.
Novi kontroverzni rad: širenje univerzuma možda se usporava — šta znači za tamnu energiju?
Novi kontroverzni rad tvrdi da se širenje univerzuma usporava
Posmatranjem sjaja udaljenih, umirućih zvezda, decenijama su astronomi zaključivali da se širenje univerzuma ubrzava — ideja koja je ušla u srž modernih kosmoloških modela. Taj fenomen se objašnjava postojanjem misteriozne sile nazvane tamna energija, koja deluje na najvećim skalama kosmosa.
Međutim, u kontroverznom članku objavljenom u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, tim predvođen astronomom Young‑Wook Leejem sa Yonsei univerziteta tvrdi da bi ta interpretacija mogla biti pogrešna. Autori navode da kada se u analize uključi starost domaćina tipa Ia supernova, signal ubrzanog širenja nestaje.
Prema studiji, širenje univerzuma moglo je početi da usporava pre otprilike 1,5 milijardi godina, a u najekstremnijim scenarijima to bi dugoročno moglo dovesti i do obrnutog procesa — poznatog kao big crunch (velika kontrakcija). Ako se takvi zaključci potvrde, to bi imalo ogromne posledice po naše razumevanje kosmosa i prirode tamne energije.
Zašto je ovo važno: supernove tipa Ia kao standardne sveće
Tip Ia supernova dugo se koristi kao „standardna sveća“ — pretpostavka je da ove eksplozije belih patuljaka u binarnim sistemima imaju umereno doslednu maksimalnu sjajnost, pa se njihova prividna slabost prevodi u veću udaljenost pomoću zakona o obrnutoj kvadratu svetlosti. Upravo su merenja tih supernova dovela do otkrića ubrzanog širenja krajem 1990‑ih.
Lee i saradnici, analizirajući supernove u domaćinima iz 300 galaksija, tvrde da razlike u svetlosti mogu poticati iz „efekata zvezdane astrofizike“ — konkretno iz promenljive starosti i sastava sistema — a ne samo iz razlike rastojanja.
„Naša studija pokazuje da je univerzum već ušao u fazu usporenog širenja u sadašnjem epohu i da tamna energija evoluira mnogo brže u vremenu nego što se ranije mislilo“, izjavio je Lee. „Ako se rezultati potvrde, to bi bio paradigmalni preokret u kosmologiji od otkrića tamne energije pre oko 27 godina.“
Reakcije naučne zajednice
Rezultati su naišli na oprezne i skeptične reakcije. Nobelovac Adam Riess (Space Telescope Science Institute), jedan od otkrivača ubrzanog širenja, upozorava da je određivanje starosti progenitora tipa Ia supernova i dalje neizvesno zbog nedovoljno razjašnjenih scenarija njihovog nastanka.
Kosmolog Carlos Frenk sa Univerziteta Durham, koji nije učestvovao u studiji, ocenio je da su rezultati „provokativni“ i „moguće pogrešni“, ali da ih nije lako odmah odbaciti — poziva na dalju proveru i diskusiju.
Kako će se razrešiti dilema?
Autori ističu da će naredna velika generacija opservacija moći da proveri njihove tvrdnje. Vera C. Rubin Observatory u Čileu očekuje da u narednih nekoliko godina otkrije desetine hiljada supernova i njihove domaćine; koautor Chul Chung procenjuje da će oko 20.000 novih domaćina omogućiti daleko preciznija merenja starosti i robusniju proveru uloge starosne distribucije u analizi kosmologije supernova.
Zaključno, predloženi rezultat je zanimljiv i potencijalno revolucionaran, ali za sada ostaje hipoteza koja zahteva nezavisnu potvrdu i širu verifikaciju kroz nove podatke i modele. Naučna zajednica očekuje detaljne analize, replikacije i dodatne opservacije pre nego što bi se prihvatio bilo kakav preokret u panorami kosmologije.
Pomozite nam da budemo bolji.
