Tim predvođen Mirom Faizalom objavio je rad u Journal of Holography Applications in Physics u kome tvrdi da univerzum ne može biti algoritamska simulacija. Autori koriste Godelove teoreme o nedovršenosti kao podlogu za tvrdnju da postoje istine koje algoritmi ne mogu proizvesti. Po njima, za potpuni opis stvarnosti potrebno je "ne-algoritamsko" razumevanje koje prelazi računarske modele i čak samu strukturu prostora i vremena. Međutim, zaključci su predmet naučne debate i nisu univerzalno prihvaćeni.
Fizičari tvrde: matematički argument protiv ideje da živimo u simulaciji
Fizičari tvrde: matematički argument protiv ideje da živimo u simulaciji
Ideja da živimo u simulaciji, popularizovana filmom „Matrix“, dugo je predmet rasprava filozofa, fizičara i šire javnosti. Najpoznatiji moderan argument za tu mogućnost dao je 2003. filozof Nik Bostrom, koji je tvrdio da bi napredna civilizacija mogla stvoriti veliki broj simuliranih univerzuma — pa bi statistički verovatno bilo da i mi živimo u jednoj takvoj simulaciji.
U novom radu objavljenom u časopisu Journal of Holography Applications in Physics, vanredni profesor Mir Faizal sa Univerziteta British Columbia Okanagan i saradnici izneli su suprotan stav: prema njima, fundamentalna priroda stvarnosti ne može biti u potpunosti simulirana na računaru.
„Pokazali smo da je nemoguće opisati sve aspekte fizičke stvarnosti koristeći isključivo računarske (algoritamske) teorije kvantne gravitacije“, naveo je Faizal u izjavi.
Autori se oslanjaju na interpretaciju Kurt Godelovih teorema o nedovršenosti, koje u suštini kažu da svaki dosledan matematički sistem sadrži istinite tvrdnje koje se ne mogu dokazati unutar tog sistema. Prema Faizalu i saradnicima, to sugeriše da postoje istine o realnosti koje se ne mogu proizvesti isključivo algoritamskim putem.
U radu se koristi pojam ne-algoritamskog razumevanja — ideje da puni opis stvarnosti zahteva nešto više od niza pravila i računskih koraka koje izvršava mašina. Po autorima, takvo razumevanje je fundamentalnije od računskih zakona kvantne gravitacije i čak od samog prostora i vremena.
Koautor Lawrence Krauss dodaje: „Osnovni zakoni fizike ne mogu biti svedeni samo na prostor i vreme, jer ih upravo oni generišu. Nadali smo se da bi sve moglo da se objasni kroz računanja, ali naše analize ukazuju na ograničenja takvog pristupa.“
Važno je napomenuti da je ovo argument unutar teoretske rasprave i da među stručnjacima nema konsenzusa. Kritičari mogu osporiti kako su teoreme primenjene na fiziku ili tvrditi da koncept 'simulacije' može imati drugačije značenje u kontekstu budućih tehnologija.
Šta ovo znači za običnog čitaoca?
Za sada, autori samo tvrde da postoje matematički razlozi zbog kojih potpuno algoritamska simulacija ne bi mogla da obuhvati sve aspekte stvarnosti. To ne daje konačan „dokaz“ u popularnom smislu — već predstavlja snažan argument koji će verovatno podstaći dalju raspravu u filozofiji nauke i teoretskoj fizici.
Napomena: Tekst opisuje stavove autora iz pomenutog rada; zaključci nisu univerzalno prihvaćeni i očekuje se da će slediti dalja analiza i kritike u naučnoj zajednici.
Pomozite nam da budemo bolji.
