Kratak pregled: Oko 1,3 miliona pripadnika snaga bezbednosti i više od 26.500 interno raseljenih osoba glasali su rano pre parlamentarnog glasanja u Iraku. Za 329 mandata takmiči se više od 7.750 kandidata, uz 25% mesta rezervisanih za žene i devet za verske manjine. Izbori su obeleženi optužbama za korupciju, 848 diskvalifikacija i pozivom Moktade Sadra na bojkot, pa posmatrači strahuju od niske izlaznosti i napetosti.
Posebno glasanje u Iraku: oko 1,3 miliona pripadnika snaga bezbednosti i 26.500 interno raseljenih glasaju pre parlamentarnih izbora
Pripadnici iračkih snaga bezbednosti i interno raseljene osobe započele su posebno rano glasanje uoči parlamentarnih izbora, što je još jedan korak u napetom izborno-političkom procesu u Iraku.
Proces glasanja
Glasačka mesta otvorena su u 07:00 (04:00 GMT) u nedelju za oko 1,3 miliona članova bezbednosnih snaga u 809 izbornih centara. Predviđeno je da ta posebna biračka mesta budu zatvorena u 18:00 (15:00 GMT), pre raspoređivanja tih snaga radi obezbeđenja na dan opštih izbora u utorak.
Za posebno rano glasanje registrovano je i više od 26.500 interno raseljenih osoba koje mogu da glasaju u 97 biračkih mesta na 27 lokacija, prema podacima Iračke novinske agencije (INA).
Opšti podaci o izborima
Na opštim izborima u utorak ima pravo glasa skoro 21 milion registrovanih birača raspoređenih na 4.501 biračko mesto širom zemlje. Za 329 parlamentarna mesta takmiči se više od 7.750 kandidata, od kojih je gotovo trećina žene. Po važećem zakonu 25% mandata rezervisano je za žene, a devet mandata pripada verskim manjinama.
Izborni zakon i nezavisni kandidati
Na snazi je stariji izborni zakon, obnovljen 2023. godine, za koji kritičari tvrde da pogoduje većim i organizovanijim partijama. Dok je oko 70 nezavisnih kandidata osvojilo mandate 2021. godine, ove godine se za mesta takmiči svega 75 nezavisnih, što može promeniti parlamentarnu dinamiku.
Bezbednost, optužbe i diskvalifikacije
Pre izbora zabeležene su široke optužbe za korupciju i kupovinu glasova. Izborni organi su diskvalifikovali 848 kandidata, ponekad navodeći nejasne razloge — od vređanja verskih obreda do uvreda na račun pripadnika oružanih snaga. Prošli izbori su bili praćeni nasiljem, uključujući atentate na kandidate i napade na biračka mesta; i ovoga puta je uoči izbora ubijen jedan kandidat.
Politički kontekst
Uticajni šiitski vođa Moktada Sadr pozvao je svoje pristalice na bojkot, nazivajući izbore "pokvarenim", što dodatno produbljuje političku podelu i sumnje u legitimitet procesa. Sadrin blok je bio najjači 2021. godine, ali se povukao tokom pregovora o formiranju vlade i od tada delimično ili potpuno bojkotuje politiku.
Premijer Muhamed Šija al-Sudani, koji je došao na vlast 2022. godine uz podršku proiranskih partija, kandiduje se za drugi mandat i očekuje se da bude jedan od ključnih igrača. Među ostalim važnim figurama su bivši premijer Nuri al-Maliki i verski lider Ammar al-Hakim.
Uobičajena podela vlasti
U skladu sa posleratnom konvencijom u Iraku, mesto premijera tradicionalno pripada šiitskom muslimanu, predsednik parlamenta obično je sunita, dok je predsednička funkcija, uglavnom ceremonijalna, rezervisana za predstavnika kurdske zajednice.
Zaključak: Posebno rano glasanje je prošlo relativno uredno prema zvaničnim izveštajima, ali brojna pitanja — od diskvalifikacija i optužbi za kupovinu glasova do poziva na bojkot i bezbednosnih pretnji — ostavljaju sumnju da li će izbori obezbediti široko prihvaćen i stabilan politički ishod.
Pomozite nam da budemo bolji.
