Mogu li životinje bez mozga da misle? Šta pokazuju meduze, morske anemone i druge „bezmozgice“

Morska zvezda, meduza, morski jež i morska anemona nemaju centralni mozak kakav poznajemo kod sisara, ali mnoge od ovih vrsta ipak uspešno love plen, opažaju opasnost i prilagođavaju svoje ponašanje. To pokreće pitanje: da li životinje bez izraženog mozga mogu da misle — ili barem da obrađuju informacije i uče?

Šta znači „bez mozga“?

„Bez mozga ne znači nužno i bez neurona,“ objašnjava Simon Sprecher, profesor neurobiologije na Univerzitetu u Fribourgu. Osim jednostavnih organizama poput morskih spužvi i plakozoana, većina životinja poseduje neurone — često organizovane ne kao centralni mozak, već kao difuzne nervne mreže.

Nervne mreže i ponašanje

Tamar Lotan sa Univerziteta u Hajfi ukazuje da meduze, morske anemone i hidre imaju tzv. difuzne nervne mreže: splet međusobno povezanih neurona rasprostranjenih duž tela i pipaka. Takve mreže mogu da obrade senzorne informacije i da proizvedu koordinisane motoričke odgovore — plivanje, skupljanje, hranjenje ili ubadanje — bez centralnog mozga.

Eksperimenti koji iznenađuju

Studije su pokazale sposobnosti koje se obično ne povezuju sa „bezmozgovim“ životinjama. Tim Simona Sprechera dokazao je da Nematostella vectensis (zvezdasta morska anemona) može da formira asocijativna sećanja: životinje su naučene da povežu bezopasan bljesak svetla sa blagim električnim šokom, i kasnije su reagovale na sam bljesak.

Drugo istraživanje pokazalo je da anemone mogu nakon ponovljenih susreta da prepoznaju genetski identične susede i smanje teritorijalnu agresiju — znak moguće distinkcije „sebe“ i „drugog“. Studija pod vođstvom Jana Bieleckog sa Univerziteta Kiel pokazala je da kubne meduze mogu da povežu vizuelne tragove sa senzacijom sudara u prostoru, što im pomaže da efikasnije izbegavaju prepreke.

„Verujem da učenje može biti ostvareno i na nivou pojedinačnog neurona,“ izjavio je Bielecki.

Da li je to „mišljenje“ ili kognicija?

Odgovor zavisi od definicije. Naučnici često izbegavaju reč „mišljenje“ i radije koriste pojam kognicija — široko posmatrano, to je procesuiranje informacija iz spoljnog i unutrašnjeg sveta radi donošenja odluka i prilagođavanja ponašanja. Ken Cheng ističe da ako kogniciju shvatimo vrlo široko, onda je ona svojstvena mnogim oblicima života, pa i vrstama bez centralnog mozga.

Sprecher dodaje da osnovne kognitivne sposobnosti možemo definisati kao promene ponašanja koje prelaze obične reflekse; po tom kriterijumu, životinje sa difuznim nervnim mrežama pokazuju kogniciju. Međutim, naprednije sposobnosti — kao što su svest ili samosvest — još uvek nemaju jasne dokaze u ovim grupama.

Zašto je to važno?

Žarnjaci (grupa koja obuhvata meduze i morske anemone) pojavili su se pre više od 700 miliona godina i opstali su kroz velike promene u životnoj sredini. Njihova izdržljivost ukazuje na efikasne adaptivne sisteme zasnovane na jednostavnijim nervnim strukturama. Njihovi neuroni omogućavaju im da osećaju i interpretiraju okolinu — što može predstavljati primitivni oblik obrade informacija ili „misaonog“ procesa.

Zaključak

Životinje bez centralnog mozga često poseduju neurone i difuzne nervne mreže koje omogućavaju učenje, pamćenje i prilagođavanje ponašanja. Ako mišljenje definišemo široko kao procesuiranje informacija i donošenje odluka, onda se može reći da i ove vrste imaju oblik kognicije. Ipak, pitanje da li poseduju napredne oblike svesti ili samosvesti ostaje otvoreno i predmet je daljih istraživanja.

Napomena: u članku su sažete glavne nalaze nekoliko naučnih studija i mišljenja istraživača — Simon Sprecher, Tamar Lotan, Jan Bielecki i Ken Cheng — koji su komentarisali različite aspekte kognicije kod životinja bez izraženog mozga.