Naučnici iz Italije i Nemačke otkrili su nanoplastiku (<1 µm) u ćelijskim kulturama goveda i svinja, posebno u ćelijama koje utiču na razmnožavanje i rast mišića. Iako su rezultati dobijeni u laboratorijskim uslovima i dalje preliminarni, otkriće upozorava na mogućnost negativnih posledica po zdravlje stoke i potencijalnu izloženost ljudi putem prehrambenih proizvoda. Potrebna su dalja istraživanja na živim životinjama i u prehrambenim uzorcima, a potrošačima se savetuje smanjenje upotrebe jednokratne plastike i korišćenje višekratnih posuda.
Upozorenje naučnika: nanoplastika pronađena u ćelijama goveda i svinja — potencijalni rizik za stoku i potrošače
Sažetak: Istraživači iz Italije i Nemačke otkrili su nanoplastiku u ćelijskim kulturama goveda i svinja, što otvara pitanja o mogućim posledicama po zdravlje stoke i ljudi koji konzumiraju proizvode životinjskog porekla.
Šta su pronašli naučnici?
Tim naučnika iz Italije i Nemačke, u izveštaju Research Institute for Farm Animal Biology koji prenosi Phys.org, identifikovao je nanoplastiku (čestice manje od 1 mikrona) u laboratorijskim kulturama ćelija goveda i svinja. Konkretno, čestice su zabeležene u bovine granulosa cells (ćelije folikula jajnika kod goveda) i porcine myoblasts (mišićni prekursori kod svinja).
Zašto je to značajno?
Nanoplastika je znatno sitnija od mikroplastike (koja iznosi od 1 mikrona do 5 milimetara) i zbog svoje veličine može ulaziti u ćelije, što otežava detekciju i procenu rizika. Istraživači upozoravaju da prisustvo ovakvih čestica u ćelijama koje utiču na razmnožavanje i rast mišića može imati dugoročne posledice po zdravlje i plodnost stoke, a posredno i po bezbednost hrane za ljude.
„Pošto i dalje znamo premalo o nanoplastici, a njena detekcija je teška, naši rezultati su posebno važni za bolje procenjivanje rizika“, izjavila je dr Anja Baufeld iz radne grupe za ćelijsku fiziologiju i reprodukciju pri Research Institute for Farm Animal Biology. „Kada smo videli da nanoplastika ulazi u ćelije, postalo nam je jasno da to može imati dalekosežne posledice.“
Moguće posledice i ograničenja istraživanja
Studija je zasnovana na ćelijskim kulturama, što znači da su nalazi indikativni, ali ne dokazuju direktno prisustvo i efekte nanoplastike u tkivima živih životinja ili u gotovim prehrambenim proizvodima. Međutim, u kombinaciji sa drugim istraživanjima (npr. otkrićima nanoplastike u embrionima pilića), jasno je da zagađenje plastikom dopire kroz različite nivoe lanca ishrane.
Kako ljudi mogu smanjiti izloženost?
- Izbegavajte jednokratnu plastiku kada je moguće — koristite staklene ili metalne boce za vodu.
- Birajte višekratne posude za čuvanje hrane od stakla, nerđajućeg čelika ili silikona umesto tankih plastičnih kutija.
- Smanjenje unosa procesiranog i industrijski pakovanog mesa može doprineti smanjenju rizika, ali ne eliminiše u potpunosti mogućnost izloženosti mikro- i nanoplastici.
Zaključak i poziv na dalje istraživanje
Otkrivanje nanoplastike u ćelijskim kulturama goveda i svinja predstavlja signal da su potrebna dodatna istraživanja na živim životinjama i u prehrambenim uzorcima kako bi se kvantifikovali rizici. Potrebna su bolja metoda detekcije i dugoročne studije kako bi se procenili uticaji na zdravlje stoke i ljudi.
Napomena: Informacije u članku se zasnivaju na izveštajima dostupnim preko Research Institute for Farm Animal Biology i prenetim putem Phys.org i Earth.com. Autori originalne studije ističu potrebu za daljim radom pre nego što se izvuku čvrsti zaključci o uticaju nanoplastike u prirodnim uslovima.
Pomozite nam da budemo bolji.
