Hideko Hakamada je više od 58 godina vodila borbu za pravdu za brata Iwaa, koji je proveo 46 godina na smrtnoj kazni pre nego što je 2024. oslobođen i rehabilitovan. Iwao je dobio odštetu od oko 200 miliona jena, ali posledice dugog pritvora ostaju trajne. Sa 92 godine Hideko nastavlja da se zalaže protiv smrtne kazne i da govori na međunarodnim skupovima. Slučaj je pokrenuo širi razgovor o rizicima pogrešnih presuda i praksi u primeni smrtnog kaznenja.
Sa 92 godine, Hideko Hakamada i dalje se bori protiv smrtne kazne nakon oslobađanja brata
Hideko Hakamada nastavlja borbu — istina o najduže držanom osuđeniku na smrt
Hideko Hakamada gotovo šest decenija vodi upornu borbu za pravdu za svog mlađeg brata Iwaa, koji je proglašen nevinim 2024. nakon što je 1966. osuđen za četvorostruko ubistvo. Sa 92 godine, Hideko ne prestaje da se zalaže protiv smrtne kazne u Japanu i šire.
Suđenje, mučenje i dugi zatvor
Iwao Hakamada, bivši bokser, proveo je 46 godina na smrtnoj kazni, uglavnom u izolaciji, često ne obavešten o izvršenju sve do jutra na dan kada je trebalo da bude pogubljen. Sud je pri njegovom oslobađanju u 2024. utvrdio da su policijski organi manipulisali dokazima i da su primenjivana „nehumana ispitivanja“ kojima je navodno prisiljen na priznanje koje je kasnije povukao.
"Sudove vode ljudi i oni očigledno greše," rekla je Hideko za AFP na regionalnom kongresu o smrtnoj kazni u Tokiju, gde je bila glavna govornica.
Hideko je rekla da je vodila borbu 58 godina: „Ne mogu samo da tugujem i usporim.“ Iwao, danas 89, sada provodi dane drijemajući i odlazeći na vožnje sa pristalicama, ali je, kako navodi sestra, duboko promenjen i nosi trajne posledice dugog pritvora.
Pravna satisfakcija i širi kontekst
U martu 2024. Iwao je dobio odštetu od oko 200 miliona jena (približno 1,3 miliona dolara) — što je, prema računici, oko 80 dolara po danu provedenom u pritvoru — dok su drugi pravni postupci i dalje u toku. Hakamada je bila peti osuđenik na smrt koji je opravdan u posleratnoj istoriji Japana.
Hideko je govorila i na konferencijama u Italiji i Tokiju i kaže da joj je slučaj brata promenio stav o smrtnim kaznama: „Smrtna kazna mi je delovala normalno dok se ovo nije desilo. Sada sam odlučna da ne dozvolim da ubiju nedužnog čoveka."
Međunarodne brojke i značaj slučaja
Organizacija Together Against the Death Penalty (ECPM) navodi da je u svetu 2024. izvršeno najmanje 1.151 pogubljenje, uz napomenu da kineski podaci ostaju državna tajna i da stvarni broj verovatno znatno prelazi tu cifru. Prema ECPM-u, najmanje 30.000 ljudi čeka na smrtnu kaznu, a 47 država i dalje izriče takve presude. Pored Kine, najveći izvršitelji su Iran, Saudijska Arabija i Irak.
Sjedinjene Države i Japan jedine su članice G7 koje i dalje primenjuju smrtnu kaznu, a u Japanu javna podrška za njenu primenu ostaje značajna, iako su slučajevi kao što je Hakamadin pokrenuli širi društveni dijalog o mogućnosti grešaka u pravosudnom sistemu i humanom tretmanu pritvorenika.
Značaj za javnu svest
Hidekina poruka je jasna: lično iskustvo nepravde je motiv da se utiče na javno mnjenje i pravosudnu praksu. "Ljudi su ravnodušni. Ne utiče na njih, pa zašto bi se trudili. Ali ja sam to iskusila. Moram da govorim jasno i glasno", rekla je na kongresu.
Priča Hakamada podseća na to da i u modernim državama sistem može pogrešiti, te da su transparentnost istraga, fer suđenja i zabrana mučenja ključni za zaštitu ljudskih prava.
Pomozite nam da budemo bolji.
