Novo istraživanje sa Maynooth univerziteta pokazuje da elektrohemijska metoda može vizuelizovati otiske prstiju na mesinganih čaurama. Primena niskog napona pretvara čauru u elektrodu i popunjava praznine između brazdi koristeći izgoreli materijal kao šablon. Metoda je uspešno testirana na uzorcima starim do 16 meseci, ali je potrebna dodatna validacija i testiranje na drugim metalima pre šire primene.
Naučnici otkrili način da „vrate” otiske prstiju sa mesinganih čaura — mobilni uređaj može to učiniti na terenu
Elektrohemijska metoda otkriva otiske na ispaljenim čaurama
Od početaka moderne daktiloskopije, smatra se da je nemoguće podići pouzdane otiske sa čaura ispaljenih metaka jer ih visoke temperature, gasovi i trenje pri paljenju gotovo potpuno unište. Novo istraživanje sa Maynooth univerziteta u Irskoj predstavlja obećavajuću elektrohemijsku tehniku koja to menja.
Studija Colma McKeevera i Eithne Dempsey, objavljena u časopisu Forensic Chemistry, opisuje postupak u kome se primenom niskog napona mesingana čaura pretvara u elektrodu. Kroz elektrohemijsku depoziciju, hemikalije se „vlače” ka površini i popunjavaju sitne praznine između brazdi otiska — koristeći izgoreli materijal na čauri kao svojevrsni šablon.
„Korišćenjem izgorelog materijala koji ostaje na površini čaure kao šablona, možemo naneti specifične materijale između praznina, što omogućava vizuelizaciju,” rekao je Colm McKeever u izjavi za štampu.
Tim je eksperimentalno testirao metodu pretežno na mesingu (najčešće korišćenom materijalu čaura) i zabeležio uspeh i na uzorcima starim do 16 meseci. Ključni instrument u postupku je potencijostat — uređaj koji kontroliše napon — a autori napominju da takav uređaj može biti veličine mobilnog telefona, što otvara mogućnost upotrebe u terenskim forenzičkim setovima.
Zašto je ovo važno
Dosad su čaure pretežno služile da povežu metak sa oružjem. Ako se metoda pokaže pouzdanom i ponovljivom, može omogućiti identifikaciju osobe koja je rukovala oružjem — potencijalno značajan korak u istragama.
Šta još treba uraditi
Autori naglašavaju da je ovo zasad dokaz koncepta. Pre nego što metoda postane standardni forenzički alat, potrebna je opsežna validacija: ocena tačnosti i senzitivnosti, testiranje na različitim tipovima metala (aluminijum, čelik), ispitivanje uticaja onečišćenja i okoline, kao i pravne i proceduralne provere vezane za lanac čuvanja dokaza i dokaznu vrednost.
Ukratko, rezultat je obećavajući, ali ne i konačan — sledeći koraci uključuju nezavisne reprodukcije, standardizaciju protokola i procene primenljivosti u realnim uslovima kriminalističkih istraga.
Potencijalne primene
Autori planiraju da istraže primenu metode i na drugim metalnim ili teško dostupnim površinama, poput noževa, novčića i delova različitih vrsta oružja. Ako se potvrdi, ova tehnika mogla bi značajno proširiti informacije koje forenzičari dobijaju iz metaka i čaura.
Pomozite nam da budemo bolji.
