Zašto imamo mlečne i trajne zube? Ljudi su difiodontni — imamo dva kompleta zuba jer mlečni zubi stanu u male vilice beba, dok trajni, veći zubi izrastaju kako lice raste. Mlečni zubi obično izbijaju između 6–8 meseci, prvi se gube oko 5–6 godina, a ceo proces traje do oko 10–12 godina. Mlečni zubi su važni jer čuvaju prostor za trajne zube; zubi se ne regenerišu kao kosti, pa su pravilna higijena i redovne posete stomatologu ključne.
Zašto imamo dva kompleta zuba — mlečni i trajni?
Zašto imamo dva kompleta zuba — mlečni i trajni?
Zubi pomažu životinjama da grizu i melju hranu. Oblik i veličina zuba zavise od ishrane i načina života: mesožderi imaju oštre zube za sečenje plena, biljojedi ravne zube za mlevenje, dok neke životinje koriste zube i u specijalne svrhe (npr. kljove slonova i morževa).
Koliko kompleta zuba imamo i zašto?
Većina sisara, uključujući i ljude, je difiodontna — to znači da imamo dva kompleta zuba: mlečne i trajne. Mlečni zubi su manji jer moraju da stanu u male bebine vilice; kad lice i vilica rastu, mesto zauzimaju veći, trajni zubi.
Kako i kada se pojavljuju zubi?
Mlečni zubi počinju da se razvijaju pre rođenja, ali obično izbijaju kroz desni između 6 i 8 meseci starosti. Prvi mlečni zubi obično se gube oko 5–6 godina, a proces prilagođavanja traje sve dok, između 10. i 12. godine, većina dece ne dobije svoj komplet trajnih zuba. Odrasli obično imaju 28 trajnih zuba, a neki dobiju i do četiri umnjaka (ukupno 32).
Zašto su mlečni zubi važni?
Iako su privremeni, mlečni zubi imaju ključne uloge:
- čuvar prostora za trajne zube — održavaju mesto u vilici dok trajni zub ne izraste;
- pomaganje u pravilnom razvoju vilice i govora;
- olakšavanje žvakanja i pravilne ishrane u ranom detinjstvu.
Ako se mlečni zubi izgube prerano zbog karijesa ili infekcije, susedni zubi mogu da se pomere i zauzmu prostor predviđen za trajni zub, što može dovesti do zbijenosti ili zadržanih zuba (neiznikao trajni zub).
Zašto zubi ne zarastaju kao kosti?
Zubi nisu kosti. Dok se kosti mogu popravljati jer organizam stvara kolagen i novu kost, zubi su pretežno mineralizovani (npr. hidroksiapatit) i ne regenerišu se na isti način. Zato je važno sprečavati oštećenja i karijes jer zub sam po sebi ne "zalepi" pukotinu kao kost.
Šta možemo očekivati u budućnosti?
Istraživanja u regenerativnoj stomatologiji rade na tome kako pokrenuti rast novih zuba ili podstaći regeneraciju oštećenih tkiva. Naučnici proučavaju kakvo okruženje i materijali su potrebni za rast zuba, ali za sada medicina još uvek ne može potpuno zameniti prirodni proces.
Kako da čuvate zube — praktični saveti
- perite zube najmanje dva puta dnevno pastom sa fluorom;
- koristite zubni konac jednom dnevno;
- pritom ograničite unos slatke i lepljive hrane i pića;
- posećujte zubara redovno radi pregleda i ranog otkrivanja problema;
- štitite zube od povreda (npr. štitnik za zube pri sportu).
Pažljivom negom mlečnih zuba smanjujete rizik od komplikacija i olakšavate mladim trajnim zubima da pravilno izrastu.
Ovaj tekst je priređen prema članku iz The Conversation autora Christina Nicholas i David Avenetti (University of Illinois Chicago) i prilagođen za srpski jezik i publiku. Informacije služe u obrazovne svrhe i ne zamenjuju savet stomatologa.
Pomozite nam da budemo bolji.
