Evropska svemirska agencija istražuje potencijal insekata kao dodatnog izvora proteina za astronaute, jer su efikasni u pretvaranju otpada u hranljive sastojke. Studija u Frontiers in Physiology ističe da neke vrste dobro podnose svemirske uslove i mogu kompletirati životni ciklus u mikrogravitaciji. ESA planira moderne eksperimente kako bi identifikovala vrste koje mogu izdržati višemesečna putovanja i očuvati nutritivne vrednosti u višegeneracijskom uzgoju.
Mogu li insekti nahraniti astronaute? ESA pokreće nove eksperimente
ESA razmatra insekte kao dodatni izvor hrane za astronaute
Ljudi jedu insekte milenijumima, a Evropska svemirska agencija (ESA) sada istražuje koliko bi ta praksa mogla biti korisna i u svemiru. Nova studija ispituje da li insekti mogu pomoći u reciklaži otpadnih materija i obezbediti praktičan izvor proteina i masti za buduće posade na dugim misijama.
Zašto insekti?
„Insekti deluju kao da se prilično dobro snalaze u svemirskim uslovima. Imaju dobru sposobnost da izdrže fizičke napore,“ rekla je Åsa Berggren, glavna autorka studije objavljene u časopisu Frontiers in Physiology. Berggren ističe i sposobnost insekata da pretvaraju otpad koji ljudi ne mogu direktno iskoristiti u proteine i masti koje su hranljive и upotrebljive.
„Mnoge vrste efikasno konvertuju neiskorišćene materije u hranljive sastojke, što ih čini potencijalnim reciklirajućim komponentama zatvorenih životnih sistema u svemiru.“ — Åsa Berggren
Istorijat i dosadašnja ispitivanja
Eksperimenti sa insektima u svemiru nisu potpuna novost: jedna od najranijih misija sa insektima dogodila se 1947. godine kada su voćne mušice poslate u orbitu raketom V-2. Tokom decenija, različite agencije su testirale kako insekti reaguju na mikrogravitaciju i stresne uslove letova. Neke vrste se dobro prilagođavaju i razmnožavaju u svemiru, dok druge — na primer štapni insekti — pokazuju slabiju prilagodljivost.
Ciljevi novih ESA eksperimenata
ESA i partneri planiraju savremene testove zasnovane na najnovijim podacima, sa jasnim kriterijumima: odabrane vrste treba da izdrže višemesečna putovanja, kompletiraju čitave životne cikluse u mikrogravitaciji i zadrže nutritivne vrednosti tokom višegeneracijskog uzgoja. Istraživanje uključuje timove biologa, stručnjake za hranu i inženjere svemirskih sistema kako bi se identifikovale najbolje opcije za zatvorene sisteme podrške života.
Praktična i kulturna razmatranja
Osim tehničkih izazova, projekt pred sobom ima i pitanje prihvatljivosti: u nekim kulturama ideja o ishrani insektima može izazvati neprijatnost. Ipak, u kontekstu dugih svemirskih misija, prednosti poput efikasne konverzije otpada, male potrebe za resursima i visokog odnosa proteina po masi čine insekte ozbiljnim kandidatom za dopunski izvor hrane.
Zaključak: ESA-ina inicijativa kombinuje istorijska saznanja i modernu nauku kako bi pronašla vrste insekata koje su najpogodnije za upotrebu u budućim svemirskim misijama. Ako se pokažu održivim, insekti bi mogli postati važan deo zatvorenih životnih sistema i pomoći u smanjenju logističkih opterećenja na dugim letovima.
Izvor slike: NASA
Pomozite nam da budemo bolji.
