Nova analiza Monte Sierpe u južnom Peruu otkriva da pojas od preko 5.000 rupa, raspoređenih kroz najmanje 60 segmenata, sadrži precizne numeričke obrasce koji podsećaju na inkaski sistem khipu. Lokacija između Tambo Colorado i Lima La Vieja i položaj uz trgovačke puteve podržavaju vezu sa trgovanjem i oporezivanjem u periodu Inka. Sedimentne analize otkrile su polen vrbe i kukuruza, što upućuje i na raniju upotrebu u standardizovanoj trgovačkoj razmeni pod Chincha kraljevstvom. Autori naglašavaju da su zaključci zasad tentativni i da su potrebna dalja istraživanja.
Monte Sierpe — da li je pojas od preko 5.000 rupa bio inkaski poreski registar?
Monte Sierpe: misteriozni pojas rupa koji podseća na računovodstveni sistem Inka
Na jugu Perua, planina Monte Sierpe — poznata i kao „planina zmija“ — prekrivena je više od 5.000 sitnih, uredno poređanih rupa koje se protežu skoro jednu milju. Novi rad objavljen u časopisu Antiquity predlaže da su ove udubine, poznate i kao Band of Holes, mogle služiti kao vrsta javnog evidencijskog sistema tokom perioda Inka.
Kako su istraživači došli do hipoteze
Po prvi put snimci vazdušne fotografije Roberta Shippea (National Geographic) iz 1933. godine skrenuli su pažnju na ovaj lokalitet. Savremenija analiza snimaka iz drona otkrila je da su rupe organizovane u najmanje 60 jasno odvojenih segmenata, pri čemu se u okviru segmenata pojavljuju precizni numerički obrasci — na primer, naizmenično ponavljanje broja rupa u redovima.
Istraživači ističu sličnost tih obrazaca sa khipu sistemom — inkaskim pojasevima i konopcima sa čvorovima kojima su beleženi popisi, nameti i drugi administrativni podaci. U blizini Monte Sierpe pronađen je khipu koji je organizovan u oko 80 grupa konopaca, što je dodatni razlog za poređenje.
Autori rada napominju da je regularnost kvadrata uporediva sa numeričkim šablonima na lokaciji i da to može ukazivati na svrhu brojanja i razvrstavanja dobara.
Lokacija i istorijski kontekst
Monte Sierpe leži između dva važna inkaska administrativna centra — Tambo Colorado i Lima La Vieja — i blizu nekada prometnih prehispanskih trgovačkih puteva. Istraživači smatraju da to podržava vezu sa trgovinom i sistemima oporezivanja Inka, koji su zahtevali rad (mitu) ili plaćanje prinosa u robi.
Alternativne funkcije i arheobotanički dokazi
Ipak, naučnici upozoravaju da lokacija možda nije funkcionisala isključivo kao dinamički poreski dokument. Analize sedimenata iz rupa otkrile su drevni polen vrbe i kukuruza. Vrba se tradicionalno koristila za pletenje korpi i prostirki, a kukuruz je osnovna kultura u Andima. To otvara mogućnost da su rupe pre dolaska Inka, pod Chincha kraljevstvom, služile kao standardizovani sistem za razmenu — javno deponovanje robe u određenom broju rupa moglo je predstavljati količinu za razmenu.
Autori Jacob Bongers i Charles Stanish naglašavaju da su sve hipoteze trenutno tentativne, ali da nova analiza značajno približava arheologe razumevanju svrhe jedne od najenigmatičnijih lokacija u Andima.
Zaključak: Monte Sierpe ostaje intrigantna kombinacija monumentalne uređene topografije, administrativne logike i mogućih trgovinskih praksi. Dalja arheološka ispitivanja i upoređivanje sa drugim khipu zapisima i istorijskim izvorima biće potrebni da bi se hipoteze potvrdile ili opovrgle.
Izvor: Antiquity, sažetak i prva objava priče u Nautilus. Autori studije: Jacob Bongers i Charles Stanish.
Pomozite nam da budemo bolji.
