Rusija je ponudila razgovore sa SAD povodom američkih optužbi o navodnim tajnim podzemnim nuklearnim testovima, što Moskva negira. Lavrov je predložio upotrebu globalnog seizmičkog nadzora za proveru tvrdnji. SAD su ranije optužile i Rusiju i Kinu, a te izjave dovele su do odlaganja planiranog samita i uvođenja novih sankcija. Moskva navodi da nije dobila konkretna objašnjenja iz Vašingtona i poziva na dijalog.
Rusija nudi SAD razgovore o navodnim tajnim nuklearnim testovima — poziv na proveru seizmičkim nadzorom
Rusija je u utorak ponudila razgovore sa Sjedinjenim Državama povodom američkih optužbi da je Moskva izvodila tajne podzemne nuklearne probe, u pokušaju da ublaži rastuće tenzije između dve najveće svetske nuklearne sile.
U poslednjih nekoliko nedelja Moskva je javno potvrdila testove određenih sistema naoružanja, uključujući sisteme pokretane nuklearnim pogonom i nosače sposobne da prenose nuklearne bojeve glave, ali odbacuje optužbe da je tajno detonirala nuklearni uređaj.
Američki predsednik Donald Trump ranije je izneo tvrdnje da su i Rusija i Kina proveravale nuklearne kapacitete, što su zvanično odbacili i Moskva i Peking. Trump je takođe rekao da razmatra ponovljene testove SAD kao odgovor na vežbe drugih zemalja, izjave koje su izazvale zabrinutost i konfuziju u međunarodnoj javnosti.
Ni jedna od tih država javno nije izvela nuklearnu probač bojevih glava od 1990-ih, a sve su potpisale, ali nisu ratifikovale, Sveobuhvatni sporazum o zabrani nuklearnih proba (CTBT) koji zabranjuje sve atomske detonacije.
Predlog za proveru i reakcije
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je Moskva spremna da razmotri sumnje koje su izneli američki predstavnici i predložio da SAD iskoriste globalni seizmički nadzor radi provere eventualnih podzemnih detonacija.
"Spremni smo da razmotrimo sumnje naših američkih kolega u vezi sa mogućnošću da nešto radimo duboko pod zemljom," rekao je Lavrov u intervjuu za državne medije.
Lavrov je takođe podsetio da postoje i drugi oblici testiranja — poput subkritičnih proba koje ne uključuju lančanu nuklearnu reakciju, kao i proba nosača — i da su oni prema ranijim međunarodnim normama tretirani drugačije nego javne nuklearne detonacije.
Kremlj je saopštio da do sada nije dobio dodatna pojašnjenja iz Vašingtona o konkretnim navodima. "Do sada naši američki sagovornici nisu dali nikakva objašnjenja," rekao je portparol Dmitrij Peskov tokom telefonskog brifinga.
Politički kontekst
Lavrovovo povratno pojavljivanje na televiziji prekinulo je medijske spekulacije o njegovim odnosima sa predsednikom Vladimirom Putinom. Pojedini izveštaji vezivali su otkazivanje planiranog samita između Putina i Trampa za navodno napet telefonski razgovor Lavrova sa američkim zvaničnikom, ali Lavrov je takve tvrdnje odbacio i rekao da su razgovori protekli korektno.
Moskva je naglasila da teme nuklearnih proba i organizacije samita ne treba mešati i da je i dalje otvorena za eventualne diplomatske kontakte na visokom nivou.
Prema podacima Instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI), Rusija i SAD zajedno raspolažu oko 8.000 raspoređenih i skladištenih nuklearnih bojevih glava — što čini približno 85% svetskog nuklearnog arsenala — zbog čega svaka eskalacija retorički i praktično ima širi značaj za međunarodnu bezbednost.
Šta dalje? Diplomatija i transparentnost, uključujući upotrebu međunarodnih mehanizama provere kao što je seizmički nadzor, biće ključni za smirivanje optužbi i sprečavanje novog kruga napetosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
