Venecuela pod punom pripravnošću: kako se zemlja priprema za mogući napad SAD

Fotografija: Nuklearni nosač aviona USS Gerald R. Ford (CVN-78), najveći i tehnološki najnapredniji nosač na svetu, bio je usidren u Zalivu Palma nakon dolaska u Palma de Maljorka 3. oktobra 2025. (Credit: Jaime Reina—AFP via Getty Images).

Uslijed pojačane američke vojne prisutnosti u regionu i izjava administracije o udarima na brodove povezane s krijumčarenjem droge, Venecuela je preduzela niz koraka da pripremi odbrambene snage i civilno stanovništvo za mogućnost šire konfrontacije. U nastavku su ključne mere i scenariji koje vlasti razmatraju, prema zvaničnim izjavama i objavljenim izveštajima.

Američko pojačanje i zvanični razlog prisustva

Pentagon je naveo da je raspoređivanje nosača USS Gerald R. Ford i pridruženih snaga namenjeno „ometanju krijumčarenja narkotika i razbijanju transnacionalnih kriminalnih grupa“. Nosač se pridružio flotili koja, prema objavama, uključuje osam ratnih brodova, nuklearnu podmornicu, borbene avione F-35 i oko 10.000 američkih pripadnika već raspoređenih u regionu.

Napadi na brodove i rast tenzija

U septembru su SAD objavile prve napade na brodove za koje tvrde da su povezani sa kartelom Tren de Aragua (TDA). Prema različitim izveštajima, više od dvanaest brodova u blizini venecuelanskih voda je napadnuto, a u tim incidentima je, kako se navodi, poginulo više od 75 ljudi. Važno je napomenuti da američka vlada do danas nije javno predstavila dokaze da su svi napadnuti brodovi zaista prevozili drogu.

Zvanične reakcije i Madurova politika

Predsednik Nicolas Maduro i vrh venecuelanske vlasti optužuju administraciju SAD za pokušaje pritiska i čak ratne pretnje. Iako američki predsednik Donald Trump zvanično negira želju za promenom režima, njegovi komentari o „razmatranju kopnenih akcija“ i odobrenje prikrivenih misija CIA-e dodatno su podigli napetost.

Pripreme venecuelanskih oružanih snaga

Ministar odbrane Vladimir Padrino López proglasio je „potpunu operativnu pripravnost“ i naredio raspoređivanje kopnenih, vazdušnih, rečnih i raketnih jedinica, kao i mobilizaciju civilne milicije. Raspoređivanje je deo zvaničnog "Plana nezavisnosti 200" koji je predstavljen kao odgovor na rastuću američku prisutnost u Karibima.

Milicija i obuka civila

Venezuela je pokrenula obuku civila za moguće odbrambene zadatke; vlast navodi da zemlja raspolaže oko 340.000 članova oružanih snaga, u poređenju sa približno 1,3 miliona aktivnog vojnog osoblja u SAD. Formirana je i civilna "seljačka milicija", koja ima ulogu potpore u slučaju većeg oružanog sukoba.

Planovi za gerilsko delovanje i "anarhizaciju"

Prema izveštajima (Reuters), venecuelanske vlasti razmatraju taktike gerilskog otpora — slanje manjih, pokretnih jedinica na više lokacija (navodno preko 280 tačaka širom zemlje) kako bi se vodio "prolongirani otpor" u slučaju okupacije. Drugi razmatrani pristup opisuje se kao "anarhizacija": korišćenje obaveštajnih mreža i lojalnih grupa da se izazove unutrašnji haos i oteža upravljanje u slučaju svrgavanja vlasti.

Kontrola informacija, aplikacije i kontramere

Venezuela je preinačila postojeću aplikaciju za prijavu kvarova komunalnih usluga u alat za prijavljivanje sumnjivih aktivnosti, prema izveštajima Amnesty Internationala i CNN-a. Aplikacija, poznata kao VenApp, ranije je bila korišćena i za prijave političkih neistomišljenika, a vlast sada promoviše novu verziju kao sredstvo za obaveštavanje o dronovima, "sumnjivim ljudima" i drugim bezbednosnim incidentima.

Međunarodna pomoć i stanje vojne opreme

Venecuela je zatražila podršku od tradicionalnih saveznika — Rusije, Kine i Irana — tražeći, kako prenosi Washington Post, odbrambene radare, popravke aviona i potencijalno raketne sisteme. Rusko ministarstvo spoljnih poslova je zvanično izrazilo spremnost da "adekvatno odgovori" na zahteve. Istovremeno, analize (Financial Times) ukazuju na probleme u održavanju vojne tehnike i arsenala, što ograničava spremnost na dugotrajan ili intenzivan sukob.

Zaključak

Sve mere Venecuele — od potpune vojne pripravnosti i obuke milicije do traženja pomoći od saveznika — predstavljaju odgovor na stvarne i percipirane pretnje. Međutim, kombinacija spoljnih pritisaka, unutrašnjih kapaciteta i lošeg održavanja vojne opreme postavlja složen i neizvestan okvir za svaki dalji razvoj događaja.

Napomena: u tekstu su korišćeni javno dostupni izvori iz navedenih medija. Neka tvrđenja ostaju predmet daljih provera i zvaničnih potvrda.