James Hansen i međunarodni tim upozoravaju da je rizik od kolapsa Atlantske meridionalne prekrcajne cirkulacije (AMOC) podcenjen i da bi se značajno slabljenje ili prestanak njene funkcije mogao desiti za 20–30 godina. To bi izazvalo velike pomake u padavinama, pad prinosa, brži rast nivoa mora uz istočnu obalu SAD i oštrije zime u zapadnoj Evropi. Studija poziva na karbonske takse, direktne mere smanjenja emisija, dodatna istraživanja i hitno podizanje javne svesti.
Upozorenje NASA naučnika posle 37 godina: 'Tačka bez povratka' — AMOC može prestati za 20–30 godina
Upozorenje NASA naučnika: mogući kolaps AMOC-a u narednih 20–30 godina
Godine 1988. tadašnji naučnik NASA-e James Hansen je pred Kongres upozorio na opasnosti globalnog zagrevanja. To upozorenje dugo nije izazvalo adekvatnu reakciju, a 37 godina kasnije Hansen predvodi međunarodni tim koji u novom radu upozorava na podcenjen rizik od kolapsa Atlantske meridionalne prekrcajne cirkulacije (AMOC).
Izveštaj Inside Climate News i sam rad navode da su se u poslednjih 15 godina ubrzale promene u klimi i da je mogućnost potpune ili delimične prekidne AMOC funkcije veća nego što se ranije smatralo. Dok su starije procene sugerisale da je kolaps malo verovatan u ovom veku, nova analiza ukazuje da bi do značajnog slabljenja ili isključenja moglo doći u roku od 20–30 godina.
Šta je AMOC i zašto je važna?
AMOC predstavlja sistem okeanskih struja koji prenose tople površinske vode prema severu i hladne, guste vode ka jugu. To deluje poput „konvejera“ koji održava klimatske obrasce u severnom Atlantiku. Prema podacima NOAA, cirkulacija jednog kubnog metra vode traje i po više od 1.000 godina da završi ciklus.
„Glavno je pitanje — uspavani džin, tačka bez povratka, opasnost od gašenja AMOC‑a i velike promene nivoa mora,“ rekao je Hansen za Inside Climate News.
Moguće posledice kolapsa
- Drastične promene padavinskih obrazaca koje bi mogle smanjiti prinose i ugroziti proizvodnju hrane globalno.
- Brzo povećanje lokalnog nivoa mora duž istočne obale SAD, što bi ugrozilo milione domova i infrastrukturu.
- Porast ekstremnih vremenskih pojava i pomeranje klimatskih zona — zapadna Evropa mogla bi da doživi suvlja leta i znatno oštrije zime.
- Efekti bi se osećali globalno zbog međusobne povezanosti klimatskog sistema.
Tim upozorava da, iako čovečanstvo može delimično prilagoditi i ublažiti posledice toplotnih talasa, suša i poplava, kolaps AMOC-a predstavlja potencijalno tipping point događaj čije bi posledice bile teže za kontrolisanje i ogromne po obimu.
Preporučena rešenja i politički kontekst
Autori predlažu politike kao što su karbonska taksa sa dividendom, brže i direktne mere za smanjenje emisija i intevencije za ublažavanje štete. Takođe pozivaju na dodatna istraživanja, bolje praćenje okeanskih struja i hitno podizanje javne svesti o ozbiljnosti rizika. U zaključku rada ističe se i kritika prema posebnim interesima i političkim odlaganjima koja su, prema autorima, omela primenu naučno utemeljenih rešenja.
I pored sumornog scenarija, autori izražavaju nadu u novu generaciju političara i aktivizam mladih koji mogu da dovedu do sistemskih promena.
Važno za čitaoca
Rizik od kolapsa AMOC‑a i dalje je predmet naučne rasprave i modelskih procena: tačan vremenski okvir nije potpuno determinisan, ali potencijalne posledice su dovoljno ozbiljne da zahtevaju hitnu pažnju, politiku i pripremu. Ovo nije lokalni problem — njegove posledice bi mogla osetiti i Srbija kroz poremećaje u međunarodnoj trgovini hrane i ekstremnije vremenske prilike.
Izvori: rad međunarodnog tima istraživača pomenut u Inside Climate News, komentari Jamesa Hansena, podaci NOAA.
Pomozite nam da budemo bolji.
