Tim iz Kvinslenda otkrio je najstarije krokodilje jajne ljuske u Australiji, stare oko 55 miliona godina. Fosili dodeljeni tipu Wakkaoolithus godthelpi ukazuju na mekosuhine koji su ponekad lovili s drveća i dosegli dužinu do 5 m. Nalaz otkriva prilagodljive reproduktivne strategije i doprinosi razumevanju ranog eocenskog ekosistema Murgona. Dalja iskapanja mogu doneti nove uvide u evoluciju krokodila i praistorijske zajednice.
Pre 55 miliona godina „drop crocs“: Otkrivene najstarije krokodilje jajne ljuske u Australiji
Otkrivanje iz Murgona: prozor u praistorijsku Australiju
Istraživači su u glinokopu u dvorištu jednog stočara kod grada Murgon u Kvinslendu pronašli najstarije do sada registrovane krokodilje jajne ljuske u Australiji — stare oko 55 miliona godina. Nalaz otvara uvid u raznovrsnu faunu ranog Eocena, kada je kontinentalni položaj Australije još bio povezan s Antarktikom i Južnom Amerikom.
Vrsta i poreklo imena
Jajne ljuske su pripisane novom taksonomskom tipu nazvanom Wakkaoolithus godthelpi, ime koje odaje počast narodu Wakka Wakka na čijoj teritoriji su fosili pronađeni. Nalaz je opisan u radu objavljenom u Journal of Vertebrate Paleontology.
„Čudni“ krokodili koji su lovili s drveća
Proučavana jaja i drugi fosilni ostaci ukazuju da su pripadnici grupe poznate kao mekosuhini (eng. mekosuchines) bili morfološki i ekološki raznoliki — neki su dostizali i do pet metara dužine, dok su drugi pokazivali prilagodbe koje sugerišu kopneni i delimično drveni način života.
„Deluje neverovatno, ali neke od ovih životinja su bile polu‑drvećne — takozvani ‘drop crocs’. Mogle su da vrebaju s grana i iznenada skaču na plen,“ rekao je paleontolog Michael Archer (University of New South Wales), jedan od autora studije.
Reprodukcija i prilagođavanje okruženju
Autori navode da su ovi krokodili polagali jaja na obalama jezera i močvara, pri čemu su njihove reproduktivne strategije bile prilagođene promenljivim klimatskim i hidrološkim uslovima. Kako su vodeni putevi postupno nestajali, a veliki plen opadao, populacije su se sve više prilagođavale novim uslovima ili izumirale.
Paleoekološki kontekst
Murgonski lokalitet pruža bogatu sliku ranog eocenskog ekosistema: tu su pronađeni i najstariji poznati pevači (songbirds), rane australijske žabe i zmije, raznoliki mali sisari s vezama ka Južnoj Americi, kao i jedan od najstarijih poznatih šišmiša. To ukazuje na kompleksnu, tropsko–subtropsku šumu puna endemskih i migrantskih linija života.
Zašto su važne jajne ljuske?
Vodeći autor Xavier Panadès i Blas ističe da fragmenti jajnih ljuski čuvaju mikrostrukturne i geokemijske podatke koji otkrivaju ne samo koja vrsta ih je položila, već i gde su gnjezda formirana i kakav je bio reproduktivni menadžment vrste.
„Jajne ljuske bi trebalo da budu standardni i rutinski deo paleontoloških istraživanja — prikupljane, čuvane i analizirane zajedno sa kostima i zubima,“ rekao je Panadès i Blas.
Dalja iskapanja u Murgonu obećavaju dodatne uvide u evoluciju krokodila i dinamiku praistorijskih ekosistema Australije pre njenog potpunog odvajanja kao samostalnog kontinenta.
Ključni izvori i autori: Journal of Vertebrate Paleontology; Michael Archer; Michael Stein; Xavier Panadès i Blas.
Pomozite nam da budemo bolji.
